Тошкент автомобил-йўллар институти «ЙЎЛ Қурилиш машиналари» кафедраси



Download 2,05 Mb.
bet8/40
Sana22.06.2022
Hajmi2,05 Mb.
#692328
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   40
Bog'liq
Й.К.М МАЪРУЗА

Gил = Gб.м + Gо.ж » (1,18 … 1,23). Gб.м.
Агар база машинага юмшатгичдан ташкари бульдозер агдаргичи хам осилган булса, у холда:
Gил = Gб.м + Gо.ж + Gб.ж » (1,35 … 1,4)Gб.м,
Бу ерда Gб.ж – бульдозер жихозининг эксплуатацион огирлиги.
Юмшатгичнинг иш унумдорлиги Пэ 3/соат) унинг камраш кенглиги В(м), уртача юмшатиш чукурлиги (h), бир томонга уртача иш йули масофаси (l) ва уртача иш тезлиги (Vих = 1,7….2,2 км/соат) ва бажариладиган ишнинг хажми (V) га боглик:
Пэ = 3600. V. kв. kтч/ Тц ,
Бу ерда V – цикл давомида юмшатилган грунтнинг хажми, м3 ; kв – машинадан вакт буйича фойдаланиш коэффициенти; kтч – машинанинг итаргич билан ишлашини хисобга оладиган коэффициент; Тц – циклнинг давомийлиги, с.
Юмшатгич моки схемада ишлаганда цикл давомийлиги
Тц = (l/vих) + (l/vcх) + t­т + tп,
Бу ерда vих ва vcх юмшатгичнинг иш ва салт харакати тезликлари, м/с;
tт­ – узатмаларни алмашлаб улаш вакти (t » 5c);
tп – юмшатгични тушириш вакти (tп қ 2,3с).
Юмшатгич буйлама – бурилиш схемасида ишлаганда тракторнинг участкалар охирида бурилиши учун сарфланадиган вакт tб кушилиб, салт юришига кетадиган вакт чегириб ташланади.

Тунка ковлагичлар


Тунка ковлагичлар тунка купоришда ер участкаларини илдиз ва йирик тошлардан, киркилган буталардан ва агдарилган дарахтлардан тозалашда ишлатилади. Тунка ковлагичлар канатли ёки гидравлик бошкариладиган, иш органи трактор олдига ва оркасига осиладиган килиб тайёрланади. Тунка ковлагичларни бошкариш учун бульдозер ва скреперларда ишлатиладиган чигир ва гидросистемалардан фойдаланилади.
Иш органи трактор олдига осиладиган кундаковлар (расм-1) кундаланг кесими коробкасимон булган пастки кисмига туртта-олтита тиш урнатилган отвал-балкадан иборат булиб, у универсал бульдозернинг итариш рамасига махкамланади. Тишлар пулат пона ёки винтлар ёрдамида махкамланади, шунинг учун уларни алмаштириш осон. Отвал-балка универсал бульдозерни бошкариш учун тракторга урнатилган бошкариш приводи билан кутариб-туширилади.

Расм-1. Осма тунка ковлагич.
Тунка купоришда тунка ковлагич отвали транспорт холатида унга (тункага) якинлаштирилади. Отвал 0,5-1 м масофада тишлари ерга ботадиган килиб туширилади. Олдинга харакат килганида илдиз киркилади ва тунка купориб олинади. Тунка кузголиши биланок кутариш механизми ёрдамида у юкорига кутарилади, сунгра тракторни олдинга юргизиб купорилган тункалар махсус жойга сурилади ёки оркага юриб ундан бушатилади. Катта тункаларнинг отвал босадиган томонидаги илдизлари олдин киркиб олиниб, сунгра сугирилади.
Тунка ковлагичларнинг иш органи кундаланг кесими коробкасимон балка сифатида тайёрланган булиб, унга куйма башмаклар пайвандланган. Туртта тишни поналар ёрдамида махкамлаш учун бу башмакларда уялар бор. Иш органининг камраш кенглиги 1380 мм, тишлар уртасигача булган масофа440 мм, тишлар калинлиги 60 мм, отвалнинг тишлари билан биргаликдаги умумий узунлиги 1250 мм.

Назорат саволлари:



  1. Бута киркичлар ва тунка ковлагичларнинг турлари ва вазифалари;

  2. Юмшаткичлар тавсифномаси ва иш унумдорлигини хисоблаш;

  3. Тайёргарчилик ишлари учун мулжалланган машиналарнинг асосий ишчи жихозлари ва уларнинг тузилиши;

  4. Тупрокни юмшатиш усуллари;

  5. Ер юмшатгични асосий параметрлари.


Download 2,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   40




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish