Тошкент архитектура – Қурилиш институти муталова барно иргашевна таълимда инновацион технологиялар


-расм.  Тошдан қурилган деворларни накладкалар ва тортқичлар билан маҳкамлаш



Download 3,96 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/92
Sana11.04.2022
Hajmi3,96 Mb.
#541889
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   92
Bog'liq
ҚУРИЛИШ РЕМОНТ ИШЛАРИ ТЕХНОЛОГИЯСИ

4.12-расм.
 Тошдан қурилган деворларни накладкалар ва тортқичлар билан маҳкамлаш 
схемаси. 
а – лойиҳа; б – кесма; в – фасад; г – А узели; 1 – швеллерлардан горизонтал накладкалар, 2 – 
металл тортқичларни тортиб маҳкамлаш учун талреплар; 3 – металл тортқичлар; 4 – ернинг 
чўкиши. 
в) лойиҳада тегишли кўрсатмалар мавжуд бўлса, шунингдек деворнинг 25% дан 
ортиқ қисми бузиб олиниши туфайли у заифлашиб, қайта терилиши зарур бўлиб 
қолса (оралиқ деворлар, устунларни қайта териш ва ушбу конструкциялар 
элементларини таъмирлашда), бинонинг юқорида жойлашган ораёпмалари илиб 
қўйилиши керак; 
г) отбойка болғалари билан ариқчалар уриб чиқиш, бурчакларни уриб чиқиш, 
ғишт термасини оралиқ девор периметри бўйлаб чопиб чиқиш (темир-бетон 
обоймасини ўрнатишда), ғишт термасини бузиб ташлаш ва янгисини териб чиқиш 
(оралиқ деворни қайта теришда); 
д) металл каркас ёки темир-бетон обоймани ўрнатиш; 
е) яхлитқуйма темир-бетон конструкцияларни қолипдан бўшатиш (темир-бетон 
обоймани ўрнатишда); 
ж) вақтинчалик маҳкамламалар ва ҳавозаларни (подмости) олиб ташлаш; 


77 
з) оралиқ деворларни суваш ва бўяш. 
Девор ўзининг умумий (устойчивость) барқарорликни йўқотганда, у швеллерли 
пўлатдан ясалган накладкалар ҳамда юмалоқ, квадрат ва пластинасимон пўлатдан 
ишланган тортқичлар тизими билан кучайтирилади. Аввал ҳар бир қаватда ёки 
қаватлараро шифтлар остида горизонтал тортқичлар ўрнатилиб, уларнинг бурама 
нарезкали учлари ташқи деворларда аввалдан пармалаб очилган тешиклардан 
ўказилади. Кейин бинонинг ҳар бир томонида швеллернинг вертикал полкаси девор 
томонга қараган накладкалар ўрнатилади ва бир пайтнинг ўзида тортқичлар 
уларнинг учларида жойлашган гайкалар билан тортилади. Тортқич (у икки қисмлан 
иборат бўлиб, бу қисмлар талреплар билан бирлаштирилади) ўз узунлигининг 
ўртадаги учдан бир қисмида жойлашган талреплар (ички иккиланган резбали 
муфталар) билан динамометрик калит ёрдамида охиригача тортилади. Калит тортиш 
пайтида кучланишни кўрсатиб туради. Агар тортқичларда унча катта солқилар 
бўлмаса ва уларни енгил уриб кўрганда соф, баланд пардали жарангли товуш 
эшитилса, тортилиш етарли ҳисобланади. 
Маҳкамламалар ўрнатилгач, девордаги барча дарзлар ва тешикчалар цемент 
қоришмаси билан беркитилади, энг заиф участкалар эса қайта терилади. Иш 
охирида металлдан ишланган деталлар мойли бўёқ билан бўяб чиқилади. 

Download 3,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   92




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish