Тошкент ахборот технологиялари университети “телевидение асослари”


DVB-C рақамли кабель телевидение стандарти



Download 9,14 Mb.
bet36/74
Sana01.03.2022
Hajmi9,14 Mb.
#477003
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   74
Bog'liq
Адабиётлар рўйхати

4.2. DVB-C рақамли кабель телевидение стандарти.

Кабел алоқа линиялари экранлаштирилган йўналтирувчи тизимлардан иборат бўлгани учун, улар орқали узатилган сигналлар атмосфера ва индустрия халақитлар таъсиридан ҳимоя қилинган. Ундан ташқари тизимда актив оралиқ кучайтиргичлардан фойдаланиш ҳисобига уларда сигнал/шовқин (30 дБдан кам эмас) нисбатининг етарлича юқори қийматларининг таъминланиши имконияти мавжуд. Шунинг учун халақитбардошлиликни таъминлаш нуқтаи назаридан, кабель телевизион тизими ер усти телеэшиттириш тизимларига нисбатан енгил шароитларда ишлайди. Шу сабаб оддий ҳолатда рақамли кабель телевидениесида йиғиш коди ёрдамидаги ички кодлаш ишлатилмайди. Кабель телевизион эшиттиришнинг асосий мақсади мавжуд кабель тармоқларининг частота диапазони орқали телевизион дастурларнинг максимал сонини узатишни таъминлашдир.


Шу мақсадда, DVB-C стандартига мувофиқ кабелли тармоқларда OFDM ўрнига кўп позиционли квадратура амплитудали манипулятция (КАМн) ишлатилади. Ҳозирги вақтда 16-, 32-, 64 ва 256-позицияли КАМн лар қўлланилмоқда. Иккилик символлар узатиш тезлигининг КАМн позицияларидан боғлиқлиги 6.4-жадвалда келтирилган. Жадвалдан кўриниб турибдики, иккилик символларни тўла узатиш тезлиги (3-устунча) канал символларини узатиш тезлигини символдаги битлар сонига кўпайтириш орқали олинади ва кўпайтма, Рид-Соломон халақитбардошликни оширадиган кодлашда қўшимча киритилган байтлар ҳисобига, фойдали маълумотларни узатиш тезлигидан юқори бўлади.
4.1-жадвалнинг охирги устунчаларидаги маълумотларни, тасвир сифати қийматлари турлича бўлган телевизион дастурлар талабларига асосан, иккилик символларни узатиш тезлиги билан солиштириб, битта кабель телевидениеси каналида у ёки бу сифат билан нечта телевизион дастурни узатиш мумкинлигини баҳолаш мумкин.
Кўпгина давлатларда айниқса аҳоли кўп жойларда теле ва радиоэшиттиришлар кенг полосали алоқа кабеллари ёрдамида амалга оширилади. Ушбу кабелли технологиялар 400 МГц (ўртача 50-450 МГц) ёки 800 МГц (ўртача 50-450 МГц) ўтказиш полосасига эга. Бундан ташқари кўплаб давлатларда VHF ва UHF эшиттириш диапазонлари у ёки бу хизмат турлари томонидан банд қилиб қўйилган. Бундай ҳолатларда дунё тажрибасига асосланиб кабелли телевидение жорий қилиш масаласи кўтарилади. Кабелли телевидениенинг бошқа турдаги телевидениелардан (сунъий йўлдошли, ер усти) фарқи кенг полосали диапазонга фақат технологиянинг ўзини жорий қилинганида деб белгиланади. Яъни умумий спектр фақатгини шу технологияга тегишли.
Тахминан 1995 йилдан бошлаб кўпгина кабелли телеэшиттиришлар рақамли DVB-C форматига ўтказила бошланди. DVB-Cнинг частота полосаси 300 МГцдан юқори.
Кабелли телевидениенинг рақамли формати 1994 йилда ETS [300429] стандартида тасдиқланди. DVB-C модуляторидаги MPEG-2 транспор оқими DVB-S тизимидаги каби бир хил жараёндан ўтади. Тизимда сверткали кодлаш технологияси қўлланилмайди15. Чунки муҳитда сигнал тарқалиши ишончлилиги юқори. DVB-C тизимида ишончлиликни QAM модуляцияси 16, 32, 64, 128 ёки 256 позицияли модуляциялари билан жабогар. Коаксиал кабелли тизимларда 64QAM ва оптик-толали тизимларда эса 256QAM модуляция турлари ишлатилади.
Оддий коаксиал кабелларда каналлар фарқи 8 МГц. Бундай тизимда 64 позицияли QAM модуляцияланган сигнал ишлатилади. Маълумот узатиш тезлиги 6.9 Мс/с. Маълумот узатиш тезлиги канал кенглиги 8МГц дан кичик бўлиши лозим. Модуляцияланган сигнал r= 0,15 яхлитлаш бирлиги остида яхлитланади. 6.9 Мс/с ва 64 QAM (6 бит/сек) еаби параметрларни ҳисобга олган ҳолда канал умумий маълумот узатиш тезлиги қуйидагича бўлади.

Gross_data_rateDVB-C = 6 bits/Symbol * 6.9 MSymbols/s = 41.4 Mbit/s; (4.2)



Download 9,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish