Тошкент ахборот технологиялари университети карши филиали ижтимоий-гуманитар фанлар кафедраси Х. Ж. Рузиев «Иқтисодиёт назарияси»


 Ишлаб чиқаришнинг самарадорлиги ва унинг кўрсаткичлари. Вақтни тежаш



Download 3,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/247
Sana27.04.2022
Hajmi3,65 Mb.
#585531
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   247
Bog'liq
2 5404326549346324413

4. Ишлаб чиқаришнинг самарадорлиги ва унинг кўрсаткичлари. Вақтни тежаш
қонуни.
Ишлаб чиқариш самарадорлиги ва уни ошириш масаласи ҳар доим иқтисодиёт
назарияси фанининг долзарб муаммоси сифатида, унинг диққат марказида бўлиб келади.
Айниқса ҳозирги пайтда бу масала янада кескин қўйилмоқда. Бунинг сабаби шундаки, ишлаб
чиқариш самарадорлигини оширмасдан туриб мамлакатимиз олдида гурган муҳим масала -
мустақил Иқтисодий тараққиётни жадаллаштириш вазифасини амалга ошириб бўлмайди.
Самарадорликнинг иқтисодий мазмуни сифатида ҳар доим ишлаб чиқаришнинг пировард
натижаси билан унга авансланган ресурслар, маблағлар ёки сарфланган ҳаражатлар
ўртасидаги нисбат тушунилади.
Лекин, турли ижтимоий-иқтисодий тизимлар шароитида шу Жамиятнинг мақсадидан
келиб чиқиб, самарадорлик муаммосининг туб моҳияти ўзгаради. Бозор иқтисодиёти
шароитвда ишлаб чиқаришнинг асосий мақсади фойда олишга қаратилганлиги сабабли ҳар
бир иқтисодий субъект кўпроқ фойда олишга интилади. Шунинг учун ҳам ишлаб
чиқаришнинг самарадорлигини олинган фойданинг (Ф) ишлаб чиқаришга сарфланган ресурс
ҳаражатларига (ИХ) нисбати билан аниқланади,
яъни:
Бу ерда: Р' - фойда меъёри, ИХ - иқтисодий ресурс ҳаражатлари.
Иқтисодий адабиётларда самарадорликнинг бош мезони ҳақида ҳам бир қанча
фикрлар мавжуд. Айрим олимлар ишлаб чиқариш самарадорлигининг бош мезони фойда,
бошқа бирлари эса ялпи миллий маҳсулот, соф маҳсулот, учинчилари миллий даромад,
тўртинчилари эса қўшимча маҳсулот деб кўрсатадилар. Биз ҳозир бу ерда фикрларнинг
қайси бири тўғри эканлиги ҳақида батафсил тўхтолмаймиз, лекин шуни айтиш керакки,
кўпчилик олимлар томонидан бозор иқтисодиёти шароитида самарадорликнинг бош
кўрсаткичи олинган фойданинг ҳаражатларга нисбати, яъни рентабеллик ёки фойдалилик
даражаси билан белгиланади, деб тан олинади. Ишлаб чиқариш самарадорлиги кўп қиррали
масала бўлиб, бу айтилган биргина асосий кўрсаткичда, уни тўла равишда ҳар томонлама
ифодалаб бўлмайди. Шунинг учун ишлаб чиқариш самарадорлигини тўла ифодалашда унда
қатнашган омилларнинг унумдорлигини, улардан самарали фойдаланиш даражасини
билдирадиган кўрсаткичлар тизимидан фойдаланилади.
Булардан бири меҳнат унумдорлигидир.

Download 3,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   247




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish