Томонидан дарслик сифатида тавсия этилган


-чизма Тармоқлараро баланс чизмаси



Download 4,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet344/553
Sana30.04.2022
Hajmi4,45 Mb.
#596111
1   ...   340   341   342   343   344   345   346   347   ...   553
Bog'liq
25-y-Iqtisodiyot-nazariyasi.-Darslik.-Sh.Sh .Shodmonov.T-2009

17.3-чизма
Тармоқлараро баланс чизмаси
 
И Ш Л А Б Ч И Қ А Р И Ш 
 
истеъмолчи тармоқлар 

пировард истеъмол 
Жами: 
фойда-
ланиш 
бўйича 
ЯИМ 
Х А
 Р А
 Ж А Т Л
 А Р
 
Ишла
б чиқ
аруви
тарм
оқ
ла
р 
n 3 2 1
а
11 
а
12
а
13
а
1n 
С

I

G

X

Y

а
21
а
22
а
23
а
2n
С

I

G

X

Y

а
31
а
32
а
33
а
3n
 

оралиқ 
қиймат 
II 
аn

аn
2
аn
3
а
nn
С

I

G

X

Y

Қ
ўши
лга
н 
қи
йм
ат
IV 
I + I
I
W

W

W

P

P

P

III 
Им-
порт 
М

М

М


I + III 
Жами: 
хара-
жатлар 
бўйича 
ЯИМ 
Y

Y

Y

II квадрантда – С – (шахсий истеъмол); I – (инвестициялар); G – (давлат хариди); X 
(экспорт).
III квадрантда – W – иш ҳақи; 
P – фойда;
M – импорт. 
 
«Харажатлар – натижалар» тармоқлараро баланси усули нафақат 
иқтисодиёт турли тармоқлари ўртасидаги ўзаро алоқаларни ўрганишга, балки 
мамлакат 
иқтисодиётининг 
ривожланишини, 
унинг 
тармоқлар 
тузилмасининг ўзгариши ва иқтисодий ўсиш суръатларини башоратлашга 
имкон яратади. 
Иқтисодий ўсиш моделлари тўғрисида сўз юритиганда «ноль даражадаги 
иқтисодий ўсиш» концепциясига тўхталиб ўтиш мақсадга мувофиқ 


368 
ҳисобланади. Мазкур концепцияга ХХ асрнинг 70-йилларида асос солинган. 
Бу концепция тарафдорларининг фикрича техника тараққиёти ва иқтисодий 
ўсиш атроф-муҳитнинг ифлосланиши, табиатга заҳарли моддаларнинг 
чиқарилиши, шаҳар қиёфасининг ёмонлашуви ва бошка шу каби кўплаб 
салбий ҳолатларни келтириб чиқариши мумкин. Аҳоли сонининг тезлик 
билан кўпайиб бориши, ишлаб чиқариш микёсларининг кенгайиши 
натижасида ишлаб чиқариш, айниқса табиий ресурсларнинг камайиб бориши 
пировардида иқтисодий ўсиш чегараларини чеклаб қўяди. Бунинг оқибатида 
очарчилик, атроф-муҳитнинг бузилиши, ресурсларнинг тугаши рўй бериб, 
тез орада аҳоли сони ва саноат ишлаб чиқариш ҳажми кескин қисқара 
бошлайди. Шунга кўра, «ноль даражадаги иқтисодий ўсиш» концепцияси 
тарафдорлари иқтисодий ўсишни мақсадга мувофиқ равишда маълум 
чегарада ушлаб туриш зарур, деб ҳисоблайдилар. Улар иқтисодий ўсиш 
товар ва хизматлар ҳажмининг кўпайишини таъминлашини тан олсаларда, бу 
ўсиш бир вақтнинг ўзида турмуш даражасининг юқори сифатини таъминлай 
олмаслигини таъкидлайдилар. 
Ўз навбатида, мазкур концепция муҳолифлари иқтисодий ўсишнинг 
юқори даражасини ёқлаб, унинг ўзи чексиз эҳтиёжлар ва чекланган 
ресурслар ўртасидаги зиддиятни юмшатишини, айнан юқори даражадаги 
ўсиш шароитида жамиятнинг ижтимоий заиф қатламларини қўллаб-
қувватлаш имконияти вужудга келишини кўрсатадилар. Атроф-муҳитнинг 
ифлосланиши эса иқтисодий ўсиш оқибати бўлмай, у табиий ресурслардан 
фойдаланишдаги нарх шаклланиш тизимининг нотўғрилигидан келиб 
чиқади. Шунга кўра, мазкур муаммоларни ҳал этиш учун табиий 
ресурслардан фойдаланишда қонуний чекловлар ёки махсус солиқларни 
киритиш, ифлослантириш ҳуқуқи бозорини шакллантириш лозимлигини 
таъкидлайдилар.

Download 4,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   340   341   342   343   344   345   346   347   ...   553




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish