Томонидан дарслик сифатида тавсия этилган


бозор нархидаги қийматидир



Download 4,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet285/553
Sana30.04.2022
Hajmi4,45 Mb.
#596111
1   ...   281   282   283   284   285   286   287   288   ...   553
Bog'liq
25-y-Iqtisodiyot-nazariyasi.-Darslik.-Sh.Sh .Shodmonov.T-2009

бозор нархидаги қийматидир.
Ялпи ички маҳсулот умумлаштирувчи иқтисодий кўрсаткич бўлиб, у 
фақат мазкур мамлакат ишлаб чиқариш омилларидан фойдаланган ҳолда 
мамлакат ичида яратилган товар ва хизматлар жами қийматининг бозор 
нархларидаги ифодасини намоён этади. У барча ишлаб чиқарувчилар 
томонидан қўшилган қийматлар йиғиндиси сифатида намоён бўлади. 
Ялпи ички маҳсулот худди ялпи миллий маҳсулот каби ҳисобланади, 
бироқ ЯИМ кўрсаткичига мазкур мамлакатнинг чет эллардаги ишлаб чиқариш 


306 
омилларидан фойдаланиб олиб борилган ишлаб чиқариш ва хизмат кўрсатиш 
ҳажмлари киритилмайди, лекин шу мамлакат ичидаги хорижий мамлакат 
корхоналари маҳсулоти киритилади. Шунинг учун ЯММ билан ЯИМ миқдор 
жиҳатдан қисман фарқ қилади. 
ЯММ ва ЯИМнинг ўзаро фарқини қуйидаги чизма орқали яққолроқ 
ифодалаш мумкин (14.2-чизма). 
14.2-чизма
ЯММ ва ЯИМ ўртасидаги таркибий нисбатлар 
Мамлакат ичидаги ишлаб чиқариш 
Чет эллардаги 
миллий
корхоналар
маҳсулоти 
Хорижий
корхоналар
маҳсулоти 
Миллий
корхоналар
маҳсулоти 
4 трлн.сўм 
24 трлн.сўм 
6 трлн.сўм 
Демак, чизмадан кўринадики, мамлакат ЯММ 30 трлн. сўмни (М
2
ва М
3
шартли рақамлар йиғиндиси), ЯИМ эса 28 трлн. сўмни (М
2
ва М
1
шартли 
рақамлар йиғиндиси) ташкил этади. 
ЯММ ва ЯИМ ўртасидаги фарқ у қадар аҳамиятли эмас. Бу фарқ 
ривожланган мамлакатларда ЯИМнинг ±1%ни ташкил этади. БМТ статистика 
хизмати асосий кўрсаткич сифатида ЯИМдан фойдаланишни тавсия этади. 
Яқин вақтларга қадар АҚШ ва Японияда ЯММ кўрсаткичи қўлланилар эди, 
эндиликда бу мамлакатлар ҳам ЯИМ кўрсаткичини қўллай бошладилар. 
Ҳозирги пайтда Ўзбекистонда ялпи ички маҳсулот кўрсаткичи ҳисобга 
олинмоқда. Шунинг учун биз бундан кейинги ўринларда ялпи ички маҳсулот 
тўғрисида сўз юритамиз. 
Жумладан, 2008 йилда мамлакатимиздаги ялпи ички маҳсулотнинг 
номинал ҳажми 36839,4 млрд. сўмга етиб, унинг ўсиш суръатлари 9 фоизни 
ташкил этди
111
.
Олиб борилган таркибий ўзгаришлар натижасида саноатнинг ялпи ички 
маҳсулотдаги улуши 2000 йилдаги 14,2 фоиз ўрнига 2008 йилда 22,3 фоизни, 
хизматлар кўрсатиш соҳасининг улуши 37,2 фоиз ўрнига 43,3 фоизни ташкил 
этди. Қишлоқ хўжалигида эса аксинча – бу кўрсаткич пасайиб, 30,1 фоиздан 
19,4 фоизга тушди (14.1-жадвал). 

Download 4,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   281   282   283   284   285   286   287   288   ...   553




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish