Токи галла м устакиллигига эриш м ас эк а н м и з, иктисодий м ус


ва муртакдан таркиб топтан. Д он н и н г ташки ва ички



Download 11,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet52/194
Sana12.07.2022
Hajmi11,24 Mb.
#782246
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   194
Bog'liq
Donli ekinlarni yetishtirish texnologiyasi

ва муртакдан таркиб топтан. Д он н и н г ташки ва ички
кобиклари булади.
Эндосперм доннинг асосий кисми булиб, муртак истеъ-
мол киладиган озик модцалар запасига эга. Энлоспермнинг
ypyF 
кобигига ёпишиб турган сиртки кавати азотли мода-
ларга бой болтан алейрон доначаларидан иборат. Алейрон
кавати остида крахмал билан тулган хужайралар жойлашган,
улар оралигида эса оксил модцалар булади. Муртак доннинг
асосида, яъни орка томонида жойлашади. Муртакда эн д о с-
пермдан озик модцаларни узатадиган калконча, бошлангич
баргчалар билан уралган куртакчалар, дастлабки поя ва
илдизчалар бор. Муртак дон экинларидан маккажухоридан
бошкасида унчалик йирик эмас 1,5-3 % булса факатгина
маккажухорида нав ва дурагайларига караб мой 10-14 %
булади. Ш унинг учун хам маккажухори муртакларидан мой
ажратиб олинади.' Ирсий узгарувчанлик булиб туради. Улар-
нинг пайдо булишига сабабдан табиий мутагенез ва дура-
гайланиш ходисаларидир. Бундай табиий узгарувч а н л и кд ан
фойдаланиб, уларга эга булган организмларни ташиб хам
янги навлар яратиш иумкин. Лекин бундай метод билан
навлар яратиш кийин булиб, узок муддатни талаб этади.
Чунки табиий шароитда инсон учун фойдали, узгаларга ва
нав хамда дурагай белгиларига караб узгариб боради. Икли-
ми иссик вилоятларда етииггирилганда барча усимликларда
оксил микдори 1,5-2,5 % га ошади, салкин, ¿fmh куп булган
йилларда ёки майдонлардан аксарият уругларидаги оксил
микдори 2-3 % камаяди. Масалан намгарчилик сероб була-
диган худудларида етиштирилган бугдой донида 11-12 % ни
ташкил этади. Шунингдек, лалмикорликда етиштирилган
бугдой донидаги оксил сугориладиган ерларда етиштирилган

Download 11,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   194




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish