Тоғ олди ярим чўЛ (адир) яйловларидан оқилона



Download 1,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/24
Sana13.04.2022
Hajmi1,59 Mb.
#548817
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   24
Bog'liq
Яйлов 2

 
Ёзги мавсумда эса: 
Кузги мавсумда: 


18 
Қишки мавсумда эса: 
Демак, яйловнинг йиллик ялпи ҳосилдорлиги 400 кг/га бўлган тақдирда 600 
бош қўйни йил давомида боқиш учун жами бўлиб 1963 га яйлов керак бўлади, 
яъни 2000 га яйловда 600 бош қўйни йил давомида боқиш мумкин. 
4.
 
АДИР ЯЙЛОВЛАРИНИ ЯХШИЛАШ ИМКОНИНИ БЕРУВЧИ 
ИСТИҚБОЛЛИ ОЗУҚАБОП ЎСИМЛИК ТУРЛАРИ 
Чўғон – Halothamnus subaphylla Botsch. 
Шўрадошлар оиласига мансуб
бўйи 40-180 см га етадиган чала бута. Барглари бўғин-бўғин, тез синувчан, мўрт, 
оқиш рангда. Чўғон май июн ойларида гуллайди. Гул олди барглари майда, қисқа, 
серширали. Гулёнбаргчалари ярим доира шаклида. Гуллари бошоқсимон, узун 
тўпгул ҳосил қилиб ўрнашган. Гултожи оқ рангли. Меваси сентябр октябр 
ойларида пишади. Чўғоннинг яшил новдаларида сальсолин моддаси мавжуд 
бўлиб, бу алколоиддан тайёрланган препаратлар қон босимини пасайтириш, бош 
оғриғи,кўкрак 
сиқиши 
каби 
касалликларни 
даволашда 
ишлатилади. 
И.В.Лариннинг ёзишича, беуджилар одамларда учрайдиган куйдирги ва бошқа 
яраларни чўғондан тайёрланган дорилар билан даволар экан (Ларин ва бошқалар, 
1953).
 
Чўғон озуқаси ўзининг тўйимлилиги билан ажралиб туради. Ейилувчан 
қисми бир йиллик новдалари ва уруғларидир. Чўғон қўй ва эчкилар, туялар 
томонидан йил давомида ейилади. Озуқаси таркибида 24,7% протеин, 2,7% ёғ, 
39,6% БЭМ, 18,3% клетчатка, 20,6% кул моддалари бўлиб, 100 кг қуруқ хашаги 
таркибида фазалар бўйлаб 37-59 озуқа бирлиги мавжуд. 
Чўғон қимматли фитомелиорант эканлигидан уни маданийлаштириш 
агротехник тадбирлари ишлаб чиқилган (Шегай В.Ю, 1973). Ўзбекистонда унинг 
серҳосил ва истиқболли “Жайхун” нави яратилган ва чўл худудларига 
районлаштирилган. Чўлнинг турли минтақаларида чўғон ҳосилдорлиги 
гектаридан 10-18 ц/га бўлиши аниқланган (Бекчанов, 1992). 


19 
Чогон Терескен

Download 1,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish