Тўлиқ тишсизликда юз-жағ сохасидаги аъзоларни ўзгариши. Тўлиқ тишсизликда юз- жағ сохасини текшириш усуллари


Люнд қаттиқ танглайда тўртта сохани ажратади



Download 2,17 Mb.
bet5/6
Sana30.11.2022
Hajmi2,17 Mb.
#875434
1   2   3   4   5   6

Люнд қаттиқ танглайда тўртта сохани ажратади:

  • 4) Танглайнинг орка учдан бир қисми
  • 4. Шиллиқ ости кавати булиб , безларга бой . Бу кават юмшок ва вертикал харакатланишда тускинлик килмайди берилувчан - шунинг учун“Безли кават “ деб номланади

Беморни курикдан ўтказиш:

  • 1.Сураб суриштириш
  • 1)шикояти;
  • 2) тишларнинг йуйкотилиш сабаби ва вакти суралади
  • 3) олдин протез токканлиги суралади
  • 2. Курикдан утказиш

Протезлашдан олдин утувчи бурма топографиясини,шиллик каватларнинг харакатланиши зоналарини билиш керак

  • Актив- харакатланувчи шиллик кават -мускулларда жойлашади .Бу турдаги Ш.К юмшок танглайни,лунж,лаб,огиз бушлиги туби ,томокни коплайди . Тамирларга , эластик толаларга бой,шу сабабли горизонтал ва вертикал харакатланади
  • Пассив- харакатланувчи ( нейтрал) –Актив- харакатланувчи зона ва харакатсиз зоналар орасида жойлашади
  • Харакатсиз Ш.К –альвиоляр кирраларнива каттик танглайни коплайди.бу каватда шилик безларга бой ,шу сабабли харакатланмайди факатгина босим остида харакатланиши мумкин
  • 1.Актив- харакатланувчи шиллик кават
  • 2.Пассив -харакатланувчи шиллик кават
  • ( нейтрал минтака(зона))
  • 3.Харакатсиз
  • Актив зонадан нейтрал минтака (зона)га утиш жойда – утувчи бурма жойлашади
  • А.утувчи бурма (огиз олдидаги)
  • Б.нейтрал зона
  • В.харакатсиз шилик кават

Нейтрал минтака (зона)

  • Юкори жагда –утувчи бурмадан пастда
  • Пастки жагда –утувчи бурмадан юкорида
  • Бу зона хам харакатланувчан ва берилувчан хисобланади.Унинг кенглиги тишнинг йукотиши билан боглик – 3мм гача етади
  • Ю.Жда - орал томондан каттик танглайнинг юмшок танглайга утиш жойидан,кам холатларда Вибрацияловчи зонадан утади .Бу зона «А» харфини аткандагина куринади.унинг кенглиги 6 мм га етади.(протезнинг дистал чегараси учун керак)
  • Нейтрал зонадан ташкари копконли зона хам фаркланади.
  • Протез асоси четларининг фаолияти вактида нейтрал минтакга шиллик пардасининг алохида кисмларига нисбатан унинг кузгалишида аникланади.
  • Бунда протез четлари копкон хосил килади ва протез тубига хаво киришига йул куймайди.
  • Протез ости да хаво босими манфий булади, бу эса протезнинг махкамлиги ва тургунлигини таъминлайди.
  • Юкори жагда – копконли зона огиз дахлизига караган томондан протез четларининг утиш бурмаси нейтрал минтакаси билан бирикканда кузатилади.
  • Мана шундай холларда копкон зонасини хосил килиш учун протезнинг орка чегараси А чизигигача етмаслиги мумкин, кенглиги 2-3 мм гача булганда эса протезнинг орка чети А чизигида булиши керак.

Download 2,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish