Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet97/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

М икроорганизм ларнинг 
антигенлари. 
Микроб хужайраси 
узида куп микдорда антиген саклайди, улар хужайрада турли­
ча жойлашади ва инфекцион жараён юзага келишида катта 
ахамиятга эга. Турли микроорганизм гурухнда антигенлар турли 
хил таркибда учрайди. Ичак тпёкчпсида О—, К —, Н-аптиген- 
лари яхши ургаиилган.
О-антиген 
микроб хужайрасининг хужайра деворида 6oF'
www.ziyouz.com kutubxonasi


ланган. У «соматпк» антиген деб хам аталади, чунки ov анти­
ген танадаги (соме) хужайрада сакланади. О-антиген грамман- 
фнй бактерияларда—мураккаб липополисахаридпротеин ком- 
плексидан (эндотоксин) иборат. У термостабиль булиб, спирт 
ва формалин таъсирида парчаланмайди. Асосий ядро (соче) ва 
снидагн полисахарид занжиридан тузилган. О-антигенларнинг 
спецификлиги бу занжирнинг тузилиши ва таркибига боглик.
К -антигенлар 
(капсула) микроб хужайрасининг хужайра 
девори ва капсуласига боглик, шунингдек улар юзаки кобик 
антигени деб хам аталади. К-антигени О-антигенига нисбатан 
юза жойлашган. Улар кислотали полпсахаридлар хисобланади. 
К-антигенининг бир канча турлари мавжуд: А, В, L ва хокозо. 
Бу антигенлар бир-биридан хароратга чндамлилигига кура фарк­
ланади, А-антигени анча чидамли, L—антигени чидамсизрок4. 
Юзаки К — антигенга Vi антигени киради, бу антиген ич тер­
лама ва айрим бошка ичак бактерияларида учрайди. У 60°С 
Харорат таъсирда парчаланадн. Vi антигени микроорганизм- 
нинг вирулентлигига боглик.
Н -антнгенлар 
(хивчинли) бактерия хивчинида жойлашган. 
Улар узида флагеллин оксилини саклайди. Киздирилганда пар- 
чаланади. Формалин билан зарарсизлантирилганда уз хосса­
сини саклаб колади.
Химояловчи 
антиген (протектив) — (лотинча protecti — химоя 
Химояга олувчи) кузгатувчилар таъсирида одам организмида 
Хосил булади. Куйдирги, тоун, бруцеллёз кузгатувчилари хн- 
моя килувчи антнгеннн хосил килиш хоссасига эга. Уни жаро- 
Х ат л ан г ан
тукималар суюклигида аниклаш мумкин.
Инфекцион касалликларда лаборатория диагностика усул- 
ларидан бири патологик материалда антигенларни аниклаш 
хисобланади. Антигенларни аниклаш учун турли хил иммуно­
логик реакциялар кулланилади.
Микроорганизмлар ривожланишида, усишида ва булиниб 
купайишида уларнинг антигенлари узгариши мумкин. Айрим 
юзаки жойлашган антиген компонентлари эса йуколади. Бу хо- 
лат диссоциация деб номланади. Масалан, «S» колонняларининг 
«R» колонияларга диссоциацияси мисол була олади.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish