Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet94/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Якинлаш иш боскичи. 
Фагоцит объектига (бего­
на моддага) охирги кимёвий таъсирот хисобига якишлашади. 
Бундай харакат мусбат хемотаксис деб аталади.
2-6 о с к и 
ч . Епишиш боскичи 
микроорганизмлар фагоцитга 
ёпишадн.
3-б о с ц и ч . Ютиш боскичи. Микроорганизмлар хужайраси 
бегона моддаларни ютади, фагосомаларни хосил килади.
4-6 ос к и ч .
Н обуд булиш боскичи. 
Фаголизос.омалар хосил 
булиши, ферментлар ва бактериоцид оксиллар уларга тушиши 
натижасида кузгатувчилар нобуд булади ва хазм килинади.
Микроорганизмнинг нобуд булиши билан тугалланадиган 
жараён тугалланган фагоцитоз дейилади. Лекин айрим микроор­
ганизмлар фагоцит ичида булсада нобуд булмайди, балки улар 
булиниб купаяди. Буларга гонококклар, сил микобактериялари, 
бруцеллалар киради. Бундай жараён тугалланмагае фагоцитоз 
дейилади. Бунда фагоцитлар нобуд булади. Бошка ’физиологии 
функцнялар сингари фагоцитоз организмнинг .\олатига МНС 
(марказий нерв системаси)нишг бошца.риш ахамиятига, ёшга, 
онкатланишга богли^.
Лейкоцитларнинг фагоцитоз фаолияти купинча юкумли бул­
маган касаллнкларда тез-тез узгариб туради. К^атор фагоци­
тоз курсаткичларни аниклаш ёрдамида касалликнинг кечшии, 
беморнпнг холати, тузалаётган ёки тузалмаётганлиги, олиб 
иорилаётган даволаш чораларининг натижалари. ва бошцаларнп 
аниклаш мумкин.
Фагоцитозларнинг функционал холатини бахолаш учун куп 
холларда ютиш фаоллиги 2 та тест асосида аникланади: 1) фа­
гоцитоз курсатгичи — фагоцит хужайрасининг фоизи (100 та ку- 
затилаётган, микробларни ютган лейкоцитлар микдори): 2) фа­
гоцит сони—микробларни ютган битта лейкоцит ёки бош^а фа- 
гоцитларнинг уртача микдори.
Фагоцитларнинг бактериоцит имконияти лизосомалар сони, 
хужайрадагн ферментлар фаоллиги ва бошца усуллар ёрдамида 
аницланади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Фагоцитознинг фаоллиги цон зардобида антителолар—опсо- 
нпнлар мавжудлигига боглик. Бу антителолар фагоцитозни тез- 
лашт'иради, хужайра юзасини фагоцит томонидан ютилшига 
тайёрлайди.
Фагоцитознинг фаоллиги организмнинг у ёки бу цузгатувчига 
берилмаслик даражаси билан аникланади. Айрим касаллнклар- 
да фагоцитоз асосий химоя омили, бошь^а касалликларда эса 
ёрдамчи булиб хисобланади. Лекин барча холларда хужаира- 
пипг фагоцитоз хоссаси йу^лиги касалликнинг кечнши ва oi\ii- 
оатинн ксскнн ёмонлаштиради.
Х У Ж А Й РА Н И Н Г РЕ А К Т И В Л И Г И
Инфекцион жараённинг ривожланиши ва иммунитетнинг 
шаклланиши хужайранинг кузгатувчига бпрламчи сезувчанли- 
гнга боглик. Тугма тури бир турдаги хайвон хужайрасининг 
бошка патоген микроорганизмларга сезувчанлиги нухолншиднр. 
\>у
ходисанинг механизми тулик урганилмаган. Маълумкн, ху- 
жапра реактивлиги турли хил омиллар таъоирига (физикавий. 
кимёвий, биологик) ва ёшга цараб узгаради.
И ОСПЕЦИФ ИК ^И М О Я Н И Н Г ГУМОРА Л О М ИЛ ЛА РИ
Фагоцитлардан ташкари, цонда эрувчи носпецифик моддалар 
хам мавжуд, улар микроорганизмларга улдирувчи таъсир кур­
сатади. Уларга комплемент пропердин, В-лизинлар, Х-лизинлар, 
эритрин лейкинлар, плакинлар, лизоцим ва бошкалар киради.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish