Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet271/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   267   268   269   270   271   272   273   274   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Вирусларни ундириш усуллари. 
Вируслар 
ф ак ат тУкима- 
ларда Усади. Улар товук эмбрионида, культура т ^ и м а л а р и д а , 
сезувчан ^айвон организмида, бугимоёклилар организмида 
fc-
тирилади.
Вирусларни урганишнинг 
дастлабки даврларида олимлар 
хайвонларга юктириб кузатганлар. Лекин бу усул ж у д а мурак­
каб булиб, купгина вирусларга эса ^айвонлар сезувчан хам эмас 
эди.
Вирусология 
ривожланишида 
уларни товук эмбрионида, 
одам ва хайвон культура тукималарида устириш катта нати* 
ж ал ар берди.
Товук эмбрионини зарарлаш. 
Вируслар билан за р а р л а ш учун 
7— 12 кунлик товук эмбриони олинади ва у 37°С ли термостатда 
Колдирилади. ^ авод аги намлик етарли булиши учун эса термос- 
татга идишда сув куйилади.
Товук эмбрионининг тажрибага яроклилиги 
эмбрионнинг 
харакатланиши ва хорион-аллантоис цобигидаги цон томирла- 
рининг куринишига караб аникланади. Бунинг учун овоскопдан 
фойдаланилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Товуц эмбрионининг куйидаги катламларига зарарли ма­
териаллар юборилади:
1) хорион—аллантоис цобигига
2) аллантоис бушлирига
3) амниотик бушлигига
4) сари^лик цопчасига.
Товук; эмбрионини зарарлаш боксларда, стерил шароитда, 
стерил асбоблар ёрдамида олиб борилади. Ишни бошлашдан 
аввал товуц эмбриони икки марта спиртга 
намланган пахта 
билан артиб юборилиши лозим.
Хорион—аллантоис ^обигини зарарлаш. 
Тухум спирт билан 
зарарсизлантирилгандан сунг унинг тумтоц цисмини пустлори, 
сунгра пустлок остидаги парда олинади, ва шунда хорион—ал­
лантоис цобиги куринади. Зарарли материалдан стерил шприц 
ёки пипетка ёрдамида 0,1—0,2 мл олиб хорион— аллантоис ко- 
бнрига юборилади. Сунг тухум пустлоги 
яна ёпилиб устидан 
эритилган парафин куйилади.
Тухумнинг бошка бутун жойига унга кандай зарарли мате­
риал юборилганлиги оддий каламда ёзилади.
Амниотик бушлигини зарарлаш . 
Тухум овоскопга к^йилиб 
унинг ён томонидан кон томирлари кам булган хорион— аллан­
тоис кавати калам билан белгилаб олинади. Тухум горизонтал 
холатда 
зарарсизлантирилади. Махсус стерил найза билан 
унинг пусти 2—3 мм чукурликда тешилади ва шу тешик орка­
ли стерил шприц ёрдамида зарарли материал амниотик буш­
лигига юборилади. Юборилаётган 
суюклик тошиб кетмаслиги 
учун тухумни хаво цопи томонидан тешиб куйиш лозим. З а р а р ­
ли материал юборилгандан сунг иккала тешик парафин билан 
бекитилади.
Аллантоис бушлигига юбориш. За р а р л аш цоронрилаштирил- 
ган боксда олиб борилади. Тухумнинг хаво ^атлами белгилаб 
олинади ва зарарсизлантирилади. Сунгра унинг пустидан буш- 
лиц очиб, стерил шприцда 
зарарли материал 
эмбрион томои 
харакатлантирилади. Агарда игна аллантоис бушлигига етган 
булса эмбрион сояси уз жойини узгартиради. Зарарли материал 
юборилгандан сунг тешик парафин билан бекитилади.
Вируснинг биологик хоссасига цараб зарарланган тухумни 
catyiain вацти ва харорати белгиланади.
Зарарланган тухумни 
х а Р 
куни овоскопга куйиб, эмбрион- 
нинг тириклиги текширилади. Эмбрион биринчи куниёк нобуд 
булса, у зарарли материал юборилаётганда шикастланган де­
ган хулосага келинади. Бундай тухумлар таж рибадан четлаш- 
тирилади.
Эмбрионнинг ха Р бир катламини урганиш талаб ^илинади. 
Бунинг учун материал маълум тартибда т^планади. Дастлаб 
аллаитоис суюцлиги, сунгра амниотик суюцлиги пипеткада 
cf-
риб олинади, хорион аллантоис цобиги, амниотик цобиги, эм­
брион сари^лик цопчаси ва шундан с^нг хорион аллантоис к°-
www.ziyouz.com kutubxonasi


биги ажратилади. Хорион аллантоис ^обигидаги узгаришлар- 
нинг тавсифига цараб 
зарарланган эмбрионда вирус борлиги 
аникланади.
Гемагглютинация активлигига эга булмаган вируслар ком­
племент богланиш реакцияси ёрдамида аницланилади.
Аллантоис ёки амниотик суюцликда вирусни аниклаш учун 
гемагглютинация реакцияси цуйилади.
КУЛЬТУРА ТУКИМАЛАРИДА УНДИРИШ УСУЛИ
Сезгир т^цима культураларида вирусларни ундириш учун одам 
ва турли хил ха йвонлар тукималаридан фойдаланилади. Б и р­
ламчи трипсинланган бир цатламли культуралар ва организм­
да ^айтадан 
ишланган тукималар юбориш 
амалиётда кенг 
цУлланилади.
Бир катламли культура тукималар ясси шиша — маграц- 
ларда ундирилади. Сую^ озука мухитнинг туцима суспензия- 
лари 37°С хароратда маълум гистологик тузилишга эга бул­
ган «In vitro» туцима цатламлари узгаришига (дегенерацияга) 
караб вирусларнинг бор-йуцлиги аникланади. Вирус сацловчи 
материал унга мос булган маълум турдаги зардоб кушиб ви­
русларни нейтралланишига ^араб уларни аницлаш мумкин.
Бу усуллар текшириш натижаларини тезрок олишга ёрдам 
беради ва анча тежамли хисобланади. Агар вируслар цитопато­
логик узгаришлар келтириб чи^армаса ёки товуц эмбрионида 
усмаса, бундай х°лларда лаборатория хайвонлариии зарарлаш
усулидан фойдаланилади.
Вирусларни ундириш учун цайта ишланган ту^ималардан 
фойдаланилади. Бу тукималар хавфли 
усмалардан олинади.
Бир катламли тукималар одам, товук, хайвон эмбрионлари- 
дан олинади. Бир цатламли тукималар уларда вируслар унди­
риш усулининг олдийлиги ва натижани осонгина ук;илиши би­
лан устун туради.
Ту^ималарнинг организмдан таш^арида ривожланиш коби- 
лияти уларнинг дифференцияланиш дараж асига богли^. Кам- 
роц дифференцияланган тукималар катта пролиферация (т^ци- 
ма элементларининг купайиши) кобилиятига эга (масалан. би­
риктирувчи, эпителиал т ^ и м а л а р ) .
Бирламчи культура туцималарини тайёрлаш усулининг мо- 
хияти хужайралараро тукималарни парчалаш ва уларни а ж р а ­
тиб бир цатламли тукизлалар хосил килишдан иборат.
Тукималарни 
ажратиш, асосан уларга 
протеолитик фер- 
ментлардан трипсинни таъсир эттириш йули билан олиб бори­
лади. Трипсин эритмаси 

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   267   268   269   270   271   272   273   274   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish