Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet269/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   265   266   267   268   269   270   271   272   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Килади
Шунингдек, полипептид занжири зич жойлашганлиги 
сабабли у вирусларни хУжайиннинг хужайра ферментларидан 
химоялаб туради.
М ураккаб вирионларнинг ташки 
к°бигида ёглар ва угле­
водлар аникланган. 
ёг
ва углевод манбаи булиб хужайра К°- 
6hfh хисобланади. Айрим вируслар таркибига кирувчи поли- 
сахаридлар эритроцитларни агглютинацияга 
учратиш хосса­
сига эгадирлар.
Вирусларнинг ферментлари. Вируслар узларининг метабо- 
лизмига (модда алмашиниш) 
эга эмас ва 
шунинг учун хам 
модда алмашинувида иштирок этадиган ферментларга мухтож- 
лиги йук- Лекин айрим вирусларда ферментлар борлиги аник­
ланган б^либ, улар вирусларнинг хужайин хужайрасига кири- 
шида ёрдамлашади. М асалан, А грипп вирусидаги нейрамини- 
даза, хайвон хужайраси кобигида сакланадиган нейрамин кис- 
лотасини парчалаш хоссасига эга. Фагларида хужайра к°би- 
гини парчаловчи лизоцим, фосфатаза 
ва бошка ферментлар 
аникланган.
Вирус антнгенларини аниклаш. 
Вирус антигенларини к а с ал ­
ланган хужайин хужайрасида иммунофлюоресценция усулида 
аниклаш мумкин. Бунда вируслар билан касалланган хужайин 
Хужайрасига махсус иммун люминесцентловчи 
зардоб билан 
ишлов берилади. Люминесцент микроскоп остида к а Ра л ганда 
хужайранинг вируслар тупланган 
кисмиДа 
ёруглик аж ралаёт- 
гани кузатилади. Вируслар турини 
эса ишлов берилган з а р ­
добга караб аникланади.
Вирусларни хужайра билаи узяро таъсири. 
Бу ж а р а ён бир 
неча д а вр л а р д а кечади. 
_
I давр. Вирус ва хужайра рецепторлари хисобига адсорбция 
жараёни бошланади. М ураккаб вирионларда рецепторлар ко­
бик юзасида тйканга ухшаб (грипп вируси), оддий вирион лар­
да эса капсид юзасида жойлашган булади.
И давр. Вирусни хужайин хужайрасига кириши. 
Бу турли 
вирусларда турлича утади. Масалан, айрим'ф аглар узларининг 
Усимталари билан хужайра к°бигини зарарлайди ва нуклеин 
кислотасини хужайра ичига киритиб юборади. Б ош ка вирус­
лар хужайин хужайрасига вакуола ёрдамида 
тортилиш йули 
билан киради, яъни вирус кираётган жойнинг хуж айра кобиги- 
да чукурча хосил булади. Сунгра чукурчанинг четлари бирика- 
ди ва вирус хужайра ичида колади. Бундай тортилиш йулини 
виропексис дейилади.
I l l
давр. «Вирусни ечинтириш» (дезинтеграция). Нуклеин 
кислотаси узини химоя килиб турувчи оксил каватидан (кобик
www.ziyouz.com kutubxonasi


ва капсид) цутулади. Ечийиш жараёни адсорбция вацтида ёки 
вирус хужайра ичига тушганда кечиши мумкин.
IV давр. Бу даврда нуклеин кислоталарининг репликацияси 
(нусха кучириш) ва вируслар о^силининг синтезланиши бош­
ланади. Бу даврда хужайин хужайрасининг Д Н К ёки РН Кси 
иштирок этади.
V давр. Вирионни туплаш. Бу ж ар аён вирусларнинг нуклеин 
кислотаси атрофида оцсил булакларини Узларича тУпланиши 
билан утади. О^силлар синтези вирус нуклеин кйслотасининг 
синтезидан сУнг бир неча соат ёки д а^и ^ а оралигида бошла- 
ниши мумкин. Айрим вирусларда узларича тупланнш цитоплаз­
мада, боищаларида хУжайиннинг ядро хужайрасида юзага ке­
лиши мумкин. Ташци 
цобири (пеплос) 
доимо цитоплазмада 
Хосил булади.
VI давр. Хужайин хужайрасидан вирионлар унинг ^обири 
оркали сициб чи^арилади ёки улар хужайин хужайрасида хо­
сил буладиган тешик оркали (бу х °лда хужайин хужайраси 
нобуд булади) чицади.
ВИРУС ВА ХУЖАЙРАНИНГ УЗАРО ТАЪСИР ТУРЛАРИ
Биринчи тури — самарали инфекция — хужайин хуж ай р а­
сида вирионларнинг янгидан 
хосил 
булиши 
билан тавсиф- 
ланади.
Иккинчи тури — абортив инфекция — нуклеин 
кислотаси 
репликациясининг узилиши билан кечади.
Учинчи тури — хужайин хужайрасида Д Н К нуклеин кис- 
лотасининг яратилиши билан тавсифланади. Бунда хужайин 
Хужайраси ва вируснинг биргаликда яшаш шакли (внрогения) 
юзага келади. Бундай холда 
вирус 
ва хужайра Д Н К репли­
кациясининг синхронлиги таъминланади. Ф агларда эса бу ж а ­
раён лизогения деб юритилади.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   265   266   267   268   269   270   271   272   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish