Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet261/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   257   258   259   260   261   262   263   264   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Назорат учун саволлар
^
1. Лептоспираларнинг морфологик ва культурал хосса­
сини айтиб беринг?
2. Лептоспираларнинг чидамлилигини биласизми?
3. Л еп то сп и р ал ар н и н г патогенлиги, и н ф е к ц и я манб аи
ва т а р к а л и ш й у л л а р и кандай?
www.ziyouz.com kutubxonasi


4. Лептоспироз патогенезини айтингг*
5. Леитоспирозда иммунитет ^андай антителолар хи" 
собига хосил булади?
МИКРОБИОЛОГИК ДИАГНОСТИКАСИ 
ТЕКШИРИШ МАТЕРИАЛЛАРИ
1. Кон.
2. Сийдик.
3. Ор^а мия суюклиги.
4. Сув ва озиц-овкат махсулотлари.
5. М урдалардан материал.
ТЕКШИРИШ МАТЕРИАЛЛАРИНИ ТУПЛАШ
Касалликнинг би­
ринчи кунларида 
^он олинади. 
Сийдик.
Ор^а мия сую^- 
лиги.
Сув, ози^-ов^ат- 
лар.
Стерил шприц ёрдамида билак венаси­
дан 5 мл олинади.
Стерил катетер билан стерил идишга оли­
нади.
Махсус игна ёрдамида стерил идишга оли­
нади.
«Санитария микробиологияси» булимига 
царанг.
Асосий текшириш усуллари
1. Микроскопик.
2. Бактериологик.
3. Серологик.
4. Биологик.
Микроскопик усул. 
Касалликнинг 5—7-кунлари 
i
\
oh
оли­
нади. Бемор ^онидан 1— 2 мл олиб натрий цитрати билан а р а ­
лаштирилади ва 1 соат давомида тиндирилади. Аралашманинг 
юза цисмидан Пастер пипеткасида 1 томчи 
олиб ёгсизланти­
рилган буюм ойначасига томизилади ва унинг усти ойнача би­
лан ёпилиб микроскопнинг 
цоронгилаштирилган 
майдонида 
текширилади. Сийдик, орца мия суюцлиги центрифуга ^илина- 
ди, чукмасидан суртма тайёрлаб, микроскоп остида текшири­
лади.
Бактериологик усул. Текшириш материаллари Уленгут ози^а 
мухити куйилган 3—5 та пробиркага экилади. Пробиркаларни 
18—30°С хаР°РатАа 3 ойга термостатда ^олдирилади. Лептос­
пиралар ози^а мухитда усган булса хам мухит тиниц колади. 
Шунинг учун хаР 5—6 кунда ози^а мухитидан олиб эзилган 
томчи препарати тайёрлаб, цоронгилашган майдонда текши- 
риб турилади. Хар бир пробиркадан 3 тадан препарат тайёр­
лаш лозим.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Серологик усул 
Бемордан касалликнинг 4—5 кунлари цон 
олиниб микроагглютинация реакцияси 
куйилади. 
Беморнинг 
цон зардоби 1:50 дан 1:1600 гача суюлтирилади. Антиген сиф а­
тида суюц ози^а мухитида устирилган микроб культураси (ти­
рик лептоспиралар) кулланилади. Аникланган диагностик тит­
ри 1:100 ва ундан юцорида булса, реакция мусбат дейилади. 
Реакциянинг натижаси албатта эзилган томчи препарати та й ­
ёрлаб цоронгилаштирилган майдонда урганилади. Микроскоп 
остида ургимчакка ухшаш 
лептоспиралар куринса, 
реакция 
мусбат дейилади.
Биологик усул. Бемор цонидан 2— 3 мл олиб денгиз чуч^ача- 
ларининг цорин бушлиги ёки териси остига юборилади 6— 10 
кундан кейин денгиз чуч^ачалари касалланади. З а рарл ан ган
хайвонлар 1 ойгача кузатиб турилади. Вакти-ва^ти билан улар* 
дан ^он олиб, озика мухитига экиб натижа урганилади. Улар ул- 
гандан кейин аъзоларидан материал олиб ози^а мухитига экиб 
урганиш давом этдирилади.
Бемордан олинган сийдик денгиз 
чуч^ачаларининг цорин 
бушлигини юнги олинган ва ж аро^атланган терисига бир том­
чи микдорда томизилади. Томчи ^уригандан сунг яна шунча 
сийдик томизилади. Бу иш 4—5 м аротаба такрорланади. >^ай- 
вонлар уч ой кузатилади. Ва^ти-ва^ти билан хайвонлардан ^он 
олиб, озица мухитига экиб натижа урганилади, хайвонлар ^л- 
гандан сунг ёриб аъзоларидан материал олиб ози^а мухитига 
экиб яна урганилади.
Назорат учун саволлар
?
1. Лептоспирозга шубха ^илинганда цандай текшириш 
материали олиб текширилади?
2. Асосий текшириш усулларини айтиб беринг?
3. Микроагглютинациянинг натижаси цандай уцилади?
4. Биологик синамани айтиб беринг?
РИ ККЕТСИ ЯЛ АР
Риккетсиялар — алохида гурух полиморф бактериялардир. 
Улар хУж а йра ичидаги паразитлар булиб хисобланади Улар 
Ricketsiaceae 
оиласига киради. Риккетсияни 
биринчи булиб 
америкалик олим Риккетс аниклаган ва у шу касалликдан ул­
ган.
1913 йили Чех олими Провацек тошмали тиф билан огри­
ган бемор цонида риккетсияларга ухшаш микробларни аниц- 
лаган. У хам тошмали тифдан улган.
1916 йилда Португалиялик олим Р о ш а —Л и м а узининг уэо^ 
ва^т текширувлари натижасида Мексика ва Европа тошмали 
тиф касалликларининг кузгатувчиси х ам 
Риккетс аниклаган 
микробларнинг бир тури эканлигини исботлади. Шунинг учун
www.ziyouz.com kutubxonasi


риккетсйяларга Риккетс помп берилди. Эпидемиологик тошма­
ли тиф 
к У з р а т У в ч и е и г а
эса Провацек риккетсиялари номи бе­
ри лд и.
Тошмали тифни 
урганишда рус олимлари А. А. Кронтов- 
ский, П. Ф. Здродовский, Е. С. Галиневичлар катта хисса КУШ* 
ганлар.
Риккетсиялар орасида одам, хайвон учун патоген турлари 
хам учрайди. Риккетсиялар келтириб чицарадиган касаллик- 
ларга риккетсиозлар дейилади.
П. Ф. Здродовский риккетсияларни 5 та гурухга булади:
1. Тошмали тиф риккетсиоз гурухи.
2. Канали тошмали иситма гурухи.
3. Цуцугамуши гурухи.
4. Ку—лихорадка (иситма) гурухи.
5. Пароксизмал риккетсиоз гурухи.
Морфологияси. Риккетсияларнинг шарсимон, майда ва йи- 
рик таёкчасимон, ипсимон шакллари 
учрайди. Риккетсиялар 
спора ва капсула хосил килмайди, харакатсиз, 
Грам манфий. 
Романовский— Гимза, Здродовский усулларида буялганда ки­
зил рангга буялади.
Культурал хоссаси. Хужайин т^к-имасида булиниб купаяди. 
Микробларнинг 
х,аР 
бир тури хужайин тукимасининг цитоплаз- 
масида, ядросида, вакуолаларида ривожланади. Улар узига се­
зувчан х.айвонларнинг тукималарида, товук эмбрионида яхши 
ривожланади.
Ферментатив хоссаси. Актив эмас.
Токсигенлиги. Термолабил эндотоксин хосил килади. 
Антигенлиги. Риккетсиялар 2 та антиген ишлаб чикаради: 
гурухли термостабил ва специфик термолабил антигенлар.
Чидамлилиги. Ку—иситмасидан ташкари риккетсиялар юко­
ри х.ароратга кам чидамли. Паст хароратга ва цуритишга барча 
риккетсиялар чидамли ва улар антибиотикларга сезувчандир.
41-боб. ТОШМАЛИ ТИФ
Эпидемик тошмали тиф кУзратУвчиси Rickettsia provazekii 
хисобланади.
Морфелогияси. Полиморф, шарсимон, гантелсимон, ипсимон 
ш аклларда учрайди. Здродовский усулида буялганда ^изил ранг­
га буялади.
Культурал хоссаси. Хужайини тукимаси цитоплазмасида бу­
линиб купаяди, бвтларнинг ичак эпителийсида, томир эндотелий- 
сида ривожланади. Купинча 
товук эмбрионининг 
сари^лик 
копчасида устирилади. 8— 13 кундан сунг булиниб купайган жо- 
йида бляшка (пилакча) хосил килиб усади.
Токсигенлиги. Провацек риккетсияси эндотоксин х°сил ки­
лади. Соф холда ажратиб олинмаган, юкори харорат таъсирида
www.ziyouz.com kutubxonasi


тез парчаланадн ва бу зса унинг оцсил табиатлигидан д алолат 
беради. Токсин томирларнинг эндотелий тукималарини шикаст­
лайди, натижада капиллярларнинг утказувчанлиги ошади.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   257   258   259   260   261   262   263   264   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish