Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet222/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   218   219   220   221   222   223   224   225   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Текширишнинг бешинчи куни. 
Натижа укилади. Агар шуб­
хали колониялар аникланмаса салбий жавоб берилади.
ТЕЗЛАШТИРИЛГАН УСУЛ
Бактериологик текшириш усулида натижа 3—4 кундан ке­
йин берилади.
1
. Иммунологик люминесцент усулида натижани бир неча 
соатдан кейин бериш мумкин.
2. Текшириш материали экилган КУА мухитида 
микроб 
культураси усмаган бУлса 
хам 
ундан суртма препарат тайёр­
ланади. Бунинг учун стерил резина тампон мухитнинг юзаси­
га ва ёгсизлантирилган буюм ойначасига тегизилади. Препарат 
иммунофлюоресцент 
усулида текширилади. Агар 
В. pertussis 
ёки B.parapertussis аникланса жавоб берилади.
Назорат учун саволлар

1. КУкйуталга 
шубха к илинганда к анДай текшириш 

материали олинади?
2
. К,ушимча микрофлора усмаслиги учун озика мухити­
га нима кушилади?
3. B.pertussis ва В. parapertussis ларни фарклаш учун 
Кандай серологик реакция кУйилади?
www.ziyouz.com kutubxonasi


Й2-боб; ПАТОГЕН КОРЙНЕБАКТЕРЙЯЛАР
БУРМА КУЗРАТУВЧИСИ
Бурма кузратувчиси коринебактерия авлодига киради. (согу- 
па—турнорич, diphthera—парда деган маънони билдиради).
Бу авлодга одамлар учун патоген ва патоген булмаган цУз- 
гатувчилар киради, яъни сохта 
6yFMa 
кузратувчиси ва 
дифте­
риодлар.
Бурма цУзратувчисини 1883 йили Т. Клебс аниклаган, соф 
культурасини 1884 йили Ф. Лёффлер ажратиб олган.
Морфологияси. Таёкчасимон бактериялар булиб, 3—6x0,
<- 3—0; 
5 мкм катталикда, учлари бироз кенгайган, учларида 
волютин донасини сацлайди (Бабеш—Эрнст доначаси). J^apa- 
катсиз, спора ва капсула хосил цилмайди. Грам мусбат булиб, 
полютин доначалари бироз тУхроц буялади.
Суртмада улар X ёки V ра^амига ухшаб жойлашади. Сохта 
бурма цузратувчилари алохида жойлашиб, учларида волютин 
доначалари булмайди ёки улар бир учида жойлашади. БУяшда 
иш^орли 
метиленли кук ёки кристалл бинафша буё^ларидан 
фойдаланилади.
Культурал хоссаси. Факультатив анаэроб, pH 7,4—7,8. Ози- 
i^a мухитига талабчан, цон, зардобли мухитларда яхши ривож­
ланади. XIX аср охирида француз олими Э. Ру бурма ^узгатув- 
чнларини устириш учун ивитилган бу^а ёки от зардобини хУл* 
лашни тавсия этди, Ф. Леффлер эса унга (24%) шурва ва 1% 
глюкоза хУшишни тавсия этди. Бу мухитда бурма кузратувчиси 
14— >8 соат ичида алохида, буртиб чиццан, крем рангли (^ий- 
шиц агарда шагрен терига ухшаш) колония хосил цилиб усади. 
Лекин бу мухитда бурма таёцчаларини сохта бурма цузратувчи- 
ларидан фарклаш мумкин эмас.
)^озирги вацтда бурма хУзгатувчиларини устириш учун Клау- 
барг мухити (цон зардоби ва калий теллурит са^ловчи), хино- 
золин, Бучин мухити, Тинсдал ва бошца мухитлар ^улланил- 
моцда.
Культурал ва биокимёвий хоссасига кура бурма цузратув- 
чиси 3 та биоварга булинади.
1. Гравис (gravis).
2. Митис (mitis).
3. Интермедиус (intermedius).
Клауберг мухитида Гравис типи R—шаклли, йирик 2—3 мм 
катталикда, кулранг-^ора колониялар хосил цилиб усади. 
Бульонда булиниб кетувчи парда ва донадор чУкма х°сил ци> 
либ усади.
Митис типи Клауберг мухитида уртача, силлиц, S—шаклли 
колония хосил цилиб усади, цора рангда булади. Шурвада бир 
текис лойкаланиш хосил цилиб уеади.
Интермедиус типи Клауберг мухитида майда, ялтироц, цора 
колония хосил хилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   218   219   220   221   222   223   224   225   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish