Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти


 2 хисобланади. Моноспецифик  1



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet218/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   214   215   216   217   218   219   220   221   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

1 2
хисобланади.
Моноспецифик 
1
, 14, 
1 2
антигенлари зардоб турларини фарк­
лаш учун 
кУл л а нилади. 
Турга хос антигенлардан ташкари, 
Bordetella авлодига кирувчи аъзоларнинг бошка агглютиноген- 
лари хам мавжуд булиб, улар ёрдамида 
кУзратУвчилаРнинг 
сероварлари 
аникланади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Чидамлилиги. В. pertussis ва* parapertussis тайней мухитга 
кам чидамли. 56°С 
х а Р ° Р ат 
таъсирида 20—30 дакикадан сунг 
нобуд булади. Паст 
х а Р ° Р ат Хам 
уларга улдирувчан таъсир 
курсатади. Тик куёш нурлари таъсирида 1—2 соатдан сунг, уль­
трабинафша нурлари таъсирида бир неча даки^адан сунг но­
буд булади. Куриган балгамда бир неча соатгача сакланади. 
Дезинфекцияловчи моддаларнинг оддий эритмалари хам улар­
га улдирувчан таъсир курсатади.
Уларнинг иккаласи хам антибиотикларга кам сезувчан, пе- 
нициллинга эса умуман сезувчан эмас.
Патогенлиги. 
Табиий х°лда хайвонлар бу кузгатувчиларга 
сезувчан эмас. Лаборатория хайвонларидан маймун, ёш итлар- 
да кукйутал ва сич^онларда улимни юзага келтириши мумкин.
Инфекция манбаи. Бемор одам, айникса, катарал даврдаги 
бемордир.
Таркалиш йули. Хаво-томчи йули оркали таркалади.
Патогенези. Кузгатувчилар юкори нафас йулининг шиллик; 
пардаларига тушиб, булиниб купаяди. Катарал яллирланиш жа­
раёни, тумов авж олади. Яширин даври 3
— 8
кун. Узидан ток­
син ишлаб 
чика РаДи 
ва бу токсин марказий нерв системаси, 
юкори нафас йуллари шиллик 
каватиДаги 
нерв рецепторларига 
таъсир курсатади ва натижада йутал келтириб 
чикаР аДИ. 
Ке- 
йинчалик бемор йуталганда 
котиб 
колиш 
холати
кузатилади.
Йутал кундан-кунга кучаяди. У вакт-бевакт тутиб 
к аттиК 
азоб беради. Йутал, айникса, кечаси тез-тез тутади. Йутал тут- 
ган вактда бемор купинча кУсаДи ва ^ атто беихтиёр ичи утиб 
кетади ва сийиб куяди.
Касаллик 

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   214   215   216   217   218   219   220   221   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish