Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet92/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

А нтимикроб иммунитет 
турли хил микроорганизмлар келти­
риб чикарадигаш касалликлардан сунг ёки вакцина (кучеизлан- 
тирилган тирик ёки улдирилган микроорганизмлардан тайёр­
ланган вакциналар) юборилганда хосил булади.
Антитоксин иммунитет 
— бактерияларнинг захари (токсин- 
лари) га нисбатан хосил булади.
А нтивирус иммунитет 
— вирусли касалликлардан сунг хосил 
булади. Иммунитетнинг бу тури узок давом этади ва мустахкам 
(кизами^, чечак ва бошкалар) булади. Шунингдек фаол вирус­
ли иммунитет вирусли вакциналар билан эмлангандан сунг хо­
сил булади.
Бундан ташкари, организмни касаллик цузгатувчисидан то- 
заланиш даврига кура хам булишимиз мумкин.
Стерил имм унитет
—купгина ^узгатувчилар бемор тузалганда 
организмдан йудолади. Иммунитетнинг бу тури стерил иммуни­
тет дейилади (цизами^, чечак ва бошкалар).
С тери ллан м аган имм унитет 
— инфекция кузгатувчининг мо- 
йиллиги хужайин организмида булган даврдагина сакланиб ту­
ради.
Бундай иммунитет стерилланмаган ёки инфекцион иммуни­
тет дейилади. Иммунитетнинг бу тури сил, захм ва айрим бошка 
ннфекцияларда кузатилади.
Одамнинг юкумли касалликларни юктирмаслиги специфик 
ва носпецифик химоя омилларида уз аксини топади.
Носпецификлик деб, организмнинг тугма хусусиятига айти­
лади, бу одам танаси юзасидаги ва организм ичидаги турли хил 
микроорганизмларни йукотишга имкон беради.
Специфик-химоя омили организм ^узгатувчи ёки токсинлар 
билан тукнашганда хосил булади, бу омилларнинг таъсири фа­
кат шу ^узгатувчилар ёки уларнинг токсинларига царшн цара- 
тилган булади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Организмнинг турли хил микроорганизмларнинг за.\арлари 
таъсиридан химоя Килувчи механик, кимёвий ва биологик омил­
лари мавжуд.
Тери. 
Жаро^атланмаган тери микроорганизмларнинг кириши 
учун тусик булиб хисобланади. Бунда механик омиллардан тер 
ва ёг безлари ажратмалари теридаги микроорганизмни йу^о- 
тишга ёрдам беради. Кимёвий омилларда Хам теР (ёр ва теР 
безлари) безлари ажратмалари химоя ролини бажаради. Улар 
узида бактериоцид (бактерияларни улдириш) хоссасига эга 
булган ёг ва сут кислоталарни сацлайди. Биологик химоя омил­
лари тери нормал микрофлорасининг патоген микроорганизм­
ларга улдирувчан таъсирига асосланган.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish