Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet259/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   255   256   257   258   259   260   261   262   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Культурал хоссаси. 
Лептоспиралар жиддий аэроб. Суюц ва 
ярим суюц озица мухитларига цуён зардоби 
цушилганда, 28— 
30°С хароратда ва pH 7,2— 7,4 булган шароитда усади. Бу му­
хитларда улар секин (7— 10 кун ичида) усади, ва лептоспиралар 
булиниб купайган б^лса хам мухит тини^ цолади. Лептоспи­
ралар ^сганлигини эзилган томчи препарати тайёрлаб микрос­
коп остида (цоронги майдонда) цуриб аникланади. К,он зардоби 
кушилган зич озица мухитида 5—7 
кунларда усади, 
сунъий 
озица мухитида лептоспиралар вирулентлик хоссасини йу^отади.
Ферментатив хоссаси. 
Лептоспираларда каталаза, оксидаза, 
липаза ва боцща ферментлар аникланган.
Токсигенлиги. 
Лептоспираларда эндотоксин борлиги исбот- 
ланмаган.
Антигенлиги.Лептоспираларнинг антигенлик тузилиши моно­
рецептор зардоблар билан микроагглютинация 
реакцияси ку­
йиш орцали аникланади. Мана шу реакцияга асосланиб лептос- 
ппралар 19 та серогурухга ва 159 сороварга булинади. ^ а р бир 
серогурух ва серовар узининг номнга эга.
Чидамлилиги. 
Лептоспиралар юцори хароратга сезгир: 56°С 
Харорат таъсирида 30 да^ицадан сунг нобуд булади. Паст ха­
роратда улар (—70—80°С) узоц ва^т сацланади. Лептоспира­
лар цуритишга, кислота ва ут сую^лигига хам сезгирдир. Д е ­
зинфекцияловчи моддалар таъсирида бир неча д акикадан сунг 
нобуд булади.
Лептоспиралар сувда икки ойгача, сут махсулотларида, нон- 
да бир неча соатгача сакланади.
Патогенлиги. Лептоспира билан кемирувчилар касалланадн, 
лекин улар билан йирик на майда шохли хайвонлар, чуч^а, ит, 
цуштуёцлилар ва хатто ёввойи хайвонлар 
хам касалланиш и 
мумкин. Хайвонларда касаллик сурункали шаклда утади.
Л аборатория хайвонларидан лептоспираларга денгиз чуч- 
цачаси, тилла ранг олмахонлар сезгирдир. Лекин у л а р д а к а ­
салликни лептоспираларнинг айрим сероварларигина келтириб 
чи^ариши мумкин. Кемирувчиларда 
хам 
касаллик сурункали 
шаклда утади ва лептоспиралар уларнинг сийдиги билан а ж ­
ралади.
Инфекция манбаи. 
Инфекция манбаи булиб касал цишло^ 
хужалик хайвонлари ва кемирувчилар (асосан калам уш лар) хи-
www.ziyouz.com kutubxonasi


собланади. Улар сийдиги билан атрофидагн туп|юц, 

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   255   256   257   258   259   260   261   262   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish