Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet243/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   239   240   241   242   243   244   245   246   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Ферментатив хоссаси. 
С.septicum сахаролитик хоссасига кура 
глюкоза, лактоза, мальтозани кислота ва газгача 
п арчалай ­
ди. Маннит ва глицеринни парчаламайди. Протеолитик 
хос­
сасига кура желатинани суюлтиради, 
сутни секин 
ивитади. 
Нитратни нитритга кайтаради, водород сульфити ва аммиак ^о- 
сил килади. Индол ^осил килмайди.
Антигенлиги. С.septicum узида 0 ва Н антигенларини саклай­
ди. Агглютинация реакцияси ёрдамида Н — антигенининг 6 та 
серовари аникланган.
Токсигенлиги. 
С.septicum экзотоксини а, р, 
у
ва бошка суб- 
станциялардан ташкил топган. Фильтратида фибринолизин ва 
коллагеназалар аникланган. Бу омилларнинг барчаси касаллик 
патогенезида катта ахамиятга эга.
Чидамлилиги. 
Кислород таъсирида вегетатив шакли тез но­
буд булади. Спораси >^ам бошка турларннинг спораларига нис­
батан кам чидамли.
Патогенлиги. 
Табиий шароитда уй хайвонлари — йирик ва 
майда шохли хайвонлар касалланади.
Лаборатория хайвонларидан денгиз чучкачаси сезгир. У лар­
нинг оёк мускули орасига 
С.septicum культураси юборилган­
да шиш хосил булади ва у кейинчалик 
к°риннинг 
олдинги 
Кисмига тарк.алади ва хайвон 24—48 соатдан кейин нобуд бу­
лади. Шикастланган тукима эзилганда кон—купик аралаш суюк­
лик ажралади.
CLOSTRIDIUM HISTOLYTICUM
C.histolyticum 1916 йили Вайнберг томонидан аникланган.
Морфологияси. Йирик булмаган 1,6—3,1 1x0, 6— 1 мкм кат- 
таливдаги таёкчасимонлардир. Х^аракатчан, хивчинлари перетрих 
жойлашган. Спора ^осил цилади, субтерминал х;олда жойлашади. 
Грам мусбат булиб буялади.
Культурал хоссаси. 
C.histolyticum — факультатив анаэ­
роб. Гуштли ва казеинли мухитларда усади. Конли агарда урта 
улчамли, ялтирок, текис колония атрофида гемолиз зонаси хо­
сил килиб усади.
Токсигенлиги. Фильтратда 
а
— токсин 
ашщланган ва у 
организмга улдирувчан, некрозга учратувчи таъсир курсатади. 
Бундан ташкари, фильтратда 3 — омили хам аникланган, у кол- 
лагеназани парчалайди. Бу токсин ошкозон ости безининг туки- 
маларига танлаб таъсир курсатади. C.histolyticum 
нинг одам 
патологиясидаги ахамияти тулик аникланмаган.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   239   240   241   242   243   244   245   246   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish