Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet238/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   234   235   236   237   238   239   240   241   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Инфекция манбаи. 
Купгина хайвонлар додшол дузгатувчиси- 
ыинг ташувчиси булиб хисобланади. Одам ва х;айвон чидиндиси 
билан бакте)риялар ташди мухитга чидарилиб туради.
Таркалиш йули. 
Асосан гупгланган туп род орда ли 
тарда- 
лади, микроблар танага шикастланган тери ва шиллик парда- 
лар ордали киради. Крдшол жарохат инфекцияси булиб хисоб­
ланади.
Иккинчи жахон уруши вадтида додшол аскарлар уртасида 
айнидса кенг тардалган эди. Урушда уд отар дуроллардан ке­
либ чиддан жародатлар тупрод ёки кийим парчалари 
билан 
додшол таёдчаларининг споралари 
туш ар эди. Шунинг учун 
додшолни уруш даврининг эпидемияси деб аташади.
1\одшол янги тугилган чадалодларда ха м булади. (tetanus 
neonatorum). Кин дик богланаётган вадтда у тулид стерилиза-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Цйя ^илинмаган асбоблар билан ифлосланса, цоцшол таёкча- 
еининг споралари киндик оркали организмга киради.
Патогенези. Спора жарохатланган теридан кириб тукнма- 
лар ичида вегетатив шаклга утади, узидан экзотоксин 
иш­
лаб 
чикаради 
ва у марказпй нерв туцималарнга таъсир курса­
тиб, харакатлантирувчи кундаланг-таргил мускулларнинг кис- 
царишига олиб келади. Яширин даври 6— 14 кун булиб, аввал 
чайнов мускуллари, сунг юз мимика мускулларини зарарлай- 
ди ва юз ^изариб бемор сохта кулаётган 
одамни 
эслатади. 
Сунг 
к ° Р ин, 
тана ва 
оё к 
мускуллари к;ис^аради. Купинча ор- 
Канинг ёзувчи мускуллари кориннинг букувчи мускулларига Ка­
раганда купрок 
к и сКа Р аДи - 
Натижада бемор бошини оркасига 
Кайириб 
ва белини хавоза 
ки либ 
ётади, 
корин 
мускуллари эса 
тахтадай цотиб колади. Беморларга факат тегилгандагина эмас, 
балки унга ёруг тушганда, хонада шовкин цилинганда, унга к а ­
раб пуфланганда хам рефлектор кузгалувчанлик, кескин дара- 
ж а д а ошади, мускуллар тортишиб кискаради. Нафас м ускулла­
ри кискариши натижасида асфикациядан одам улади.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   234   235   236   237   238   239   240   241   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish