Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти


та биовари мавжуд. Морфологияси



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet208/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   204   205   206   207   208   209   210   211   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

5
та биовари мавжуд.
Морфологияси. 
Майда, таёкчасимон, овалсимон шаклдаги 
бактериялар булиб, 
0
,
6
—0,8x0,3—0,5 мкм катталикда, харакат­
сиз, спора 
х 0СИл 
цилмайди. Нозик капсула 
хосил 
^илади. 
Грам манфий буялади. Суртма препаратда тартибсиз жойла­
шади.
Культурал хоссаси. 
Бруцеллалар аэроб, ози^а мухитига та- 
лабчан, жуда секин (2—3 хафта) усади. Зардоб, картошка, цон 
(5% ли цуй цони), жигарли агар ва шурвада яхши усади. Айрим 
штаммларининг усиши учун 5— 10% ли СОг лозим. Зич озица 
мухитида нозик, майда, рангсиз, буртиб чиркан S-шаклида, ял- 
тиро^ колония хосил ^илиб усади. Турли хил омиллар таъсири­
да R — шаклига утиши мумкин. Антибиотик таъсирида L — 
шаклига утади. Сую^ озица мухитида бир текис лойкаланиш 
Хосил 
^илади. ВгисеНалар тову^ эмбрионидаги сарицлик цоп- 
часида яхши усади.
Бруцеллалар водород сульфиди, фуксин ва тионин мухит- 
ларида усишига кура фаркланади.
Ферментатив хоссаси. 
Бруцеллалар Д — рибоза, Д — галакто­
за, аланин, аспарагинларни парчалайди. Айрим штаммлари 
аминокислоталарни аммиаккача гидролизлайди.
Бруцеллалар гиалуронидаза, каталаза, пероксидаза, липаза, 
фосфатаза ферментларини хосил цилади.
Токсигенлиги. 
Бруцеллаларнинг патогенлик таъсири эндо-?
www.ziyouz.com kutubxonasi


ТоксИНйга цараб аНйцЛанади. Бундан ташцари улар аллергик 
хоссага хам эга.
Антигенлиги. Бруцеллалар 2 хил соматик А ва М антигени­
ни сацлайди. Бу антигенлар бактериялар турига хосдир, улар 
микроб хужайрасининг таркибига киради ва турли хил нисбат­
да булади. Br. melitensisAa М антигени, Br. abortus bovis ва 
Вт. suis да А антигени устун туради. Бундан ташцари, уларда 
Vi антигени хам аницланган.
Чидамлилиги.. 
100°С харорат таъсирида шу захоти, 80—85°С 
да 5 даци^адан сунг, 60°С таъсирида 30 дацицадан сунг улади. 
Паст хароратга чидамли. Тик хуёш нури микробларга халокат- 
ли таъсир курсатади. Нам шароитда 3—4 ойгача, сут махсулот- 
ларида 40—45 кунгача, музлаган гуштда 5 ойгача, тупроц ва 
сувда 3—5 ойгача сакланади. Дезинфекцияловчи моддаларга 
(хлорли ох^ак, лизол, креозин, карбол кислотаси, формалин, су­
лема) жуда сезгир.
Патогенлиги. 
Бруцеллёз билан асосан ^ишло^ хужалик хай­
вонлари— майда ва йирик шохли хайвонлар, чучца, кийик ва 
бош^а хайвонлар касалланади. Хар бир тур микроб узига хос 
касаллик келтириб чикаради. Лекин бруцеллалар бир турдаги 

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   204   205   206   207   208   209   210   211   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish