Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet104/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

цнтлар, бопща хужай­
ралар
Гаптен, зкетрат, лизат,
тула аитигенлар, 
*;у-
жайралар
Токсинлар, вируслар
Бактерия
Электролитлар
(изотоник :>ритма)
Электролит (изотоник
эритма)
Комплемент
Комплемент
Электролитлар
Фагоцитлар
www.ziyouz.com kutubxonasi


Юкумли касаллнклар диагностикасида серологик реакция- 
лар цулланади. Улардан: 1) бемор к;он зардобида антителолар- 
ни аниклаш учун, яъни серодиагностикада, 2) антигеннинг ту- 
рини аниклаш, масалан, бемор организмидан ажратиб олинган 
микроорганизмларни ани^лашда, яъни уларнинг идентификация- 
сида фойдаланилади (12-жадвал).
Бунда номаълум компонент маълум компонент ёрдамида 
аникланади. Масалан, бемор цон зардобидаги номаълум анти- 
телони аниклаш учун маълум лаборатория културасидан (ан­
тиген) фойдаланилади. Агар зардоб у билан реакцияга кириш- 
са, демак зардоб шу цузгатувчига мос антителони са^лайди, 
бу цузгатувчи бемор организмида касаллик келтириб чи^арган 
деган хулосага келиш мумкин.
К^айси микроорганизм ажратиб олинганлигини билиш учун 
маълум диагностик (иммун) зардоб билан реакцияга ^уйиб 
текшириш лозим. Агар реакция мусбат б'улса, микроорганизм 
иммун зардобига мос хисобланади.
12-ж а д п а л
Серологик рсакцияларнинг цулланилиши
Текш и ригадап 
.макс ад
А нтигон
А нтитело
Р еак п и я н и н г м усбат 
н а т и ж а с п
А нтителони
ан и кл аш
(серодногности-
i;a)
Аптигенни ашщ-
лаш (илентифи-
киция)
М аълум (д и аг­
ностикам )
Н ом аълум
Б ем орн ин г кон 
зардоби
И ммун (д иаг­
ностик зардоб)
М аълум ан т и ге н га нис- 
батан бемор цон з а р ­
добида ан ти тел о бор
У р ган и л аётгян антиген
и м м ун ланган зардобга 
мос.
Серологик реакциялар илмий текширишларда ва шунингдек 
зардобнинг фаоллигини (титрини) аниклашда кулланилади. Се- 
рологик реакцияни олиб бориш алохида тайёргарликни талаб 
килади.
Серологик реакцияни цуйиш учун идишлар цурук ва тоза 
булиши лозим. Пробиркалар (бактериологик, агглютинация, 
преципитация ва центрифуга пробиркалари), Пастер ва дара- 
жаланган турли хил пипеткалар, колбалар, цлиндрлар, буюм ва 
ёпцич ойначалар, Петри косачаси, ботик пластмассали плас- 
тинкалар кулланилади.
Асбоб ва ускуналар: ковузлок, штатив, лупа, агглютиноскоп, 
термостат, музлатгич, центрифуга, тарози ва тошлари.
Материаллар: антителолар (иммун ва текширилаётган зар­
доб), антигенлар (микроорганизмлар культураси, диагностикум-
www.ziyouz.com kutubxonasi


л ар, экстратлар, лнзатлар, гаптсНлар, эритрошгглар, токсин- 
лар), комплемент, натрии хлориднннг изотоннк эритмаси.
Зардоблар —беморнинг кон зардоби. Зардоб касалликнинг ик­
кинчи хафтасида антитело хосил булганда олинади, айрим хол­
ларда реконвалесцент (т>\>алаётган бемор) ва касалланиб ут- 
ган одам цои зардобидан фойдаланилади.
Купинча 
i
^
oh
зардобини олиш учун цон венадан 3—5 мл мик- 
дорида стерил пробиркага олинади ва лабораторияга йулланма 
билан жунатилади. Йулланмада беморинг фамилпяси, исми, 
сана ва тахминий ташхиси ёзилиши лозим.
К>он оч ^оринга ёки ов^атланилган булса 6 соатдан кейин 
олиниши керак. Ов^атлангандан сунг цон зардобида ёг томчи- 
лари сак;ланиши мумкин, бу зардобни хиралаштиради ва текши- 
ришга яроцсиз килиб ^уяди (бундай 
i
^
oh
зардоби хилез—заиф- 
лашган зардоб дейилади).
Диэдат! I^
oh
олинаётганда асептика коидаларига риоя ^и- 
лиш лозим!
Кон зардобини олнш учун цон 1 соатга хона хароратида ёки 
термостатда (37°С, 30 да^и^ага) цуйилиши учун ^олдирилади,
Диодат! Зардобни термостатда 30 дакикадан ортиц ушлаш 
мумкин эмас, чунки гемолиз содир булиши мумкин, бу текши- 
ришга туск;инлик цнладп.
)^осил булган цоннинг цую^ цисми Пастер пипеткаси ёки i^o- 
вузлоц ёрдамида пробирка деворидан олиб ташланади. Пробир- 
кани музлатгичга маълум ва^тга (1 соатга, 48 соатдан ошмас- 
лиги керак) 
1
^уюц цисмидан зардобни т^ли^ ажратиб олиш учун 
1
\олдирилади. Сунгра зардоб Пастер пипеткаси ёрдамида ало­
хида идишга ажратиб олинади.
Зардобга кон элементлари ^ушилиб кетмаслиги учун уни 
жуда эхтиётлик билан ажратиб олиш лозим. Зардоб жуда тиник 
булиши зарур. Хира зардоблар тиндирилгандан сунг ажратиб 
олинади. Центрифугалаш ёрдамида ^ам зардобни цон элемент- 
ларидан ажратиб олиш мумкин. Зардоб олиш учун ^он бармоц 
ёки кулоц тугмачасини тешиб Пастер пипеткасида олинади. 
Эмизикли болалардан кон У симон товон орка кесилмасидаи 
олинади.
Пастер пипеткасидан фойдаланилганда цон тешилган жой- 
дан пипетка ёрдамида олинади. Пипетканинг учи кавшарлана- 
ди. Пипетка учини пастга килиб пробиркага жойлаштирилади. 
Унинг учи синмаслиги учун пробиркага кичик пахта булаги со­
либ цуйилади. Пробирка йулланма билан лабораторияга жуна­
тилади.
Иммун зардоблари маълум схема асосида мос антигенлар 
(вакцина) билан эмланган одам ва хайвон (купинча цуён ва 
отлар) конидан олинади. Олинган зардобда унинг фаоллиги 
(титри), яъни маълум тажриба шароитида мос антигенга улар­
нинг энг юкори суюлтириш даражасидаги сезувчанлиги аниц- 
ланади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Зардоблар кон ишлаб чикариш корхопаларпда тапсрланила- 
ди. Улар ампулаларга куйилади, ампулаларда уларнинг помп 
ва титри курсатнладп. Кун холларда зардоблар куритилади. 
Курук зардоб ишлатишдан олдин дистилланган сувда олдинги 
хажмига етгунча (бу хажм курсатилган) суюлтирилади. Барча 
куюк диагностик препаратлар 4— 10°С хароратда сакланади.
Серологик текшириш учуй адсорбцияланган ва натнв (ад- 
сорбцияланмаган) иммун зардоблардан фойдаланилади. Натив 
зардобларнинг камчилиги шундан иборатки, уларда гурух ан- 
тнтелолари, яъни микроорганизмлар учун умумий антигенга эга 
булган антителолар мавжуд. Бундай антигенлар эса бир гурух­
га, авлодга, оилага мансуб микроблардагина учрайди. Адсорб­
цияланган зардоблар ута спецификлиги билан фарцланади; 
улар фацат гомологик (узига мос) антигенларгагина сезувчаи- 
дир. Антителолар бегона антигенларга (гетерогенлар) адсорб- 
цияси йироцлашган. Адсорбцияланган зардобда антителолар- 
нинг титри жуда паст (1:40, 1:320), шунинг учун улар суюлти- 
рилмайди.
А ГГЛЮ ТИ Н А Ц И Я РЕА К Ц И Я С И
Агглютинация реакцияси деб — мос антитело таъсирда ан­
тигенлар микроб ёки хужанраларнинг бир-бирига ёпишиб фи­
зиологик эритмада чукмага тушишига айтилади. Хосил булган 
чукма агглютинат деб аталади. Реакция куйиш учун куйида- 
гилар керак булади:
1. Антителолар (агглютининлар) бемор к;он зардоби ёки им­
мунологик зардоб.
2. Антиген — улик ёки тирик микроорганизмлар, эритроцит- 
лар ёки бошка хужайралар.
3. Физиологик эритма.
Серодиагностикада агглютинация реакцияси ич терлама, па­
ратиф (Видаль реакцияси), бруцеллёз (Райта реакцияси) ва 
бошка касаллкларда кенг кулланилади. Бунда антитело бемор 
кон зардоби, антиген эса маълум микроб культураси хисобла­
нади.
Микроб ёки бошка хужайралар идентификациясида антиген 
булиб номаълум микроб культураси, антитело булиб маълум 
иммун зардоби кулланилади. Бу реакция ичак инфекциялари, 
кукйутал ва бошка касаллнклар диагностикасида кулланилади.
Ингредиентларни тайёрлаш: 1) зардобни ажратиб олиш 
(юцорида айтиб утилганидек): 2) антигенни тайёрлаш. Тирик 
микроб аралашмаси гомоген булиши лозим ва лойкаланиш оп­
тимал стандартга (1 мл да тахминан 30 бирликда) т\три кели­
ши керак. Уни тайёрлаш учун 24 соатли кийшиц агарда усти- 
рилган культура кулланилади. Бу культурага 3—4 мл стерил 
физиологик эритма цуйиб культура ювилади, алохида стерил 
идишга ажратиб олинади, стандартга солиштирилади, агар ке­
рак булса суюлтирилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Улик микроб аралашмасинипг—дпагпостикумнипг куллани- 
лиши ишни анча енгиллаштиради ва уни хавфсиз килади. 
Асосан ишлаб чикариш корхоналарида тайерланган диагиости- 
кумлардан фойдаланилади.
Реакция икки усулда олиб борилади: тахминий агглютинация 
реакцияси — буюм ойначасида олиб борилади ва кенгайтирил- 
ган хажм агглютинация реакцияси (пробиркаларда олиб бори­
лади).
Тахминий агглютинация реакцияси. Ёгсизлантирилган буюм 
ойначасига 2 томчи специфик (адсорбцияланган) зардоб ва бир 
томчи физиологик эритма томизилади. Адсорбциялапмаган зар­
доб тахминан 1:5—1:25 га суюлтирилади. Томчплар орасида 
орали^ булиши шарт. Буюм ойначасвда кандай томчи цаерда 
эканлиги цалам билан белгиланади. Микроб культураси зар- 
добнинг битта томчиси ва физиологик эритма билан бактерио­
логик цовузло^ ёки пипеткада гомоген аралашма хосил булгун- 
ча аралаштирилади. Культура томизилмаган зардоб контроль 
зардоби хисобланади.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish