Тиббиёт олий таълимгохи талабалари учун дарслик



Download 3,53 Mb.
bet62/264
Sana20.03.2022
Hajmi3,53 Mb.
#502155
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   264
Bog'liq
урология дарслик 2

Эписпадиясийдик чикариш каналининг дорсаль (олдинги) деворининг бир кисмини ёки хаммасини тугма ёрилишидир. У 50 000 тугилган гудакларда битта, угил болаларда кизларларга нисбатан 5 марта купрок учрайди.
Эписпадиянинг уч хили учрайди: угил болаларда – бош кисмидаги эписпадия, олатнинг эписпадияси хамма кисмида булган эписпадия кизларда – клиторли, субсимфизли хамма кисмида булган ёки ретросимфизли эписпадия (58-расм). Хамма кисмида булган (тоталь) эписпадия бошка шаклларига караганда уч марта купрок учрайди.
58-расм. Эписпадиянинг шакллари.
А-бош кисмидаги; Б-танасидаги; В-хамма кисмида.
Аломатлари – бош кисмидаги эписпадияда олатнинг боши бироз юкорига кийшайган булади. Олатнинг боши зичланган кретмакнинг юкори кисми ёрилган булиб, ташки сийдик чикариш каналининг тешиги , олатни дорсаль юзасининг гултож жуягида очилади. Сийиш ихтиёрий булиб, бироз сийдик сачраб чикади. Олатнинг ривожланиши ва унинг иш фаолияти бузилмайди.
Олатнинг эписпадиясида унинг кийшайгани яккол куриниб туради. Бош кисми ёрилган булиб, унинг дорсаль юзасидан пастлик бошланиб, юпка шилимшик парда билан чукур шаклли эктопияланган сийдик чикариш каналининг ташки тешигигача копланган булади. Ковукнинг сфинктери сакланган булиб, лекин купинча йуталганда, кулганда, жисмоний харакат килганда сийдикни тутаолмаслиги булади. Сийиш вактида сийдик окимини атрофга сочилиб чикиши, беморнинг олат кертмагидан оркага тортиб, утириб сийишга мажбур килади. Купинча бу шаклдаги эписпадияда ков суяклари ва кориннинг тугри мушакларининг айрилиши учрайди, ков суякларига ёпишган каверноз таналар хар хил томонга айрилган булиши , олатни кушимча калтайишига ва олдинги корин деворига якинлашишига олиб келади. Катталарда олатнинг кийшиклиги яккол булганлиги сабабли жинсий алока килиш анча кийин булиб ва мумкинлиги булмай колади.
Тотал эписпадияда ковукнинг айрилиши бир бутун булиб, сийдик доимо ташкарига окиб, кийимларга ва атрофдаги танага тегиб, болалар тарбиясини кийинлаштириб, уларни жамият орасида булишига имкон бермайди.
Олат ривожланмай, илмокка ухшаб, юкорига кутарилмай, тери бурмалари ичида куринмайди. Унинг дорсал юзасида айрилган каверноз таналари орасидан доимо намланган шилимшик йул утади. Ков суяклари бугинининг кенг айрилиши сабабли «урдак» юриш булади. Мояк халтачаси ривожланмаган булиб, купинча гипоплазия булган мояклардан иборат булади. Касаллик купинча крипторхизм, простата безининг гипоплазияси, буйрак ва сийдик йули нуксонлари билан бирга булади. 30% беморлар пиелонефрит билан хасталанган булади. Кизлар эписпадиясида анатомик узгариш озрок булиб, унинг ёшлик вактидаги ташхиси анча кийин булади. Эписпадиянинг клиник белгилари унинг нуксонли даражасига боглик булади.
Клиторли шаклида клитор айрилган булиб, унинг устида тепага силжиган уретра очилади, лекин сийиш бузилмаган булади. Нуксонни амалиётда ахамияти йук.
Субсимфизли шаклида клитор бир йула бутун айрилган булиб, кичик ва катта жинсий лаблар орасида, унинг олдинги томонида кушилган жойи булмайди. Ташки сийдик чикариш канали кенг ва чукуррок шаклида булади. Ковукнинг сфинктери кисман айрилган булиб, сийдикни тутаолмаслигига сабаб булади. Ков суякларининг айрилиши кузатилмайди.
Бир бутун (ретросимфизарли) шаклида сийдик чикариш каналининг олдинги девори ва ковук буйнининг олдинги бугини тамомила булмайди.
Уретра тарнов шаклида булади. Сийдик доимо окиб туради ва факат тананинг горизонтал холатида ковукда унинг бироз микдори йигилади.
Жинсий лаблар ва ко бугини бир йула айрилган булиб, кориннинг тугри мушакларида хам айрилиш булади. Сийдикни тутаолмаслиги сабабли ташки жинсий аъзоларнинг ва соннинг териси юмшаган ва кизарган булади.
Давоси: бош кисмидаги ва клиторли эписпадия шаклларида даволанишни талаб килмайди. Бошка шаклдаги эписпадияларни операция килиш йули билан даволанишга сийдик тутаолмаслик ва пардозли нуксонлар курсатма булади. Даволашни мактабгача булган ёшда утказилади. Операциядан аввал огиз бушлигини ва сийдик йулларини согайтириб, терининг шилинган ва яраланган жойларини йукотиш керак. Операциянинг максади махаллий тукималар хисобига етмаган уретра кисмини яратиш хамда сийдикни тутаолмаслигини курсатиш учун ковук буйнини пластика килиш.

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   264




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish