Тиббиёт олий билимгохлари учун укув адабиёт в. М мажидов юкумли


Патогенези ва патологик анатомияси



Download 3,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet125/257
Sana02.03.2022
Hajmi3,72 Mb.
#477270
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   257
Bog'liq
Мажидов В.М. Юкумли касалликлар.doc

Патогенези ва патологик анатомияси. 
Фасқиоланинг личинкаси 
сув билан 
ОРИЗ 
орқали ошқозонга, сунгра ичакка тушади. Ичак
255


Шиллиқ пардасига кириб, жигар ва ут йулларига боради. Жигар ва 
ут йулларида фасқиола личинкаси ривожланади ва 3—4 йил яшайди.
Личинкалар ва етилган гижжалар таъсирида гепатоқитлар ва 
холангиоқитлар зарарланади. Баъзан фасқиола тери ости туқи-
масида, упкада, қорин бушлигида, куз сокдасида ва бошқа туқн-
маларда аниқланади.
Клиникаси. Инкубақион даври 1—8 ҳафта давом этади. Касал-
лик бошланишида аллергияга хос симптомлар, жигарнинг катта-
лашгани, лейкоқитоз, эозинофилия аниқланади. Эозинофилия 85 
фоизгача купаяди. Касалликнинг хроник даврида холангит, обту 
рақион сариқлиқ баъзан жигар абсқесси ривожланади. Кейинча-лик 
жигар функқиясининг издан чиқиши, овқат ҳазм қилиш жара-ёнининг 
бузилиши ва натижада кахексия аломатлари кўринади.
Днагностикаси. Касалликнинг уткир даврида комплемент би-
риктириш реакцияси. преқипитақия реакцияси ва аллергия реак-
қиясидан фойдаланилади.
Касалликнинг кейинги даврида беморнинг ахлатида ва ун икки 
бармоқ ичак шилимшигида фасқиола излаб топилади.
Давосн. Хлоксил яхши натижа беради. Бу препарат 30— 
60 мг/кг ҳисобидан берилади. Даволаш, курсяга 0,3 г/кг. сарфла- 
нади. Бундан ташқари празикванталь ҳам бир марта ферилгднда 
(50 мг/кг ҳисобидан) яхши натижа олинади.
"-'
Асоратлар ривожланган ҳолларда антибиотиклар қут1ланилади.
ГИЖЖАЛАРНИНГ ЛИЧИНКАЛАРИ ҚУЗГАТАДИГАН КАСАЛЛИКЛАР
Бу гуруҳ касалликларга эхинококкоз ва бошқа гижжаларнинг 
личинкалари қузратадиган касалликлар киради. Бизнинг шароитда 
эхинококкоз учраб туради.
эхинококкоз
Этиологияси. Бу касалликни ЕсЫпососсиз ўгагғйи1о51з деб атала-
днган гижжанинг личинкаси қузгатади. Бу личинка бир камера-ли 
пуфакдан (ЕсЫпососссиз ипПоси1апз) иборат булиб, у'нинг 
диаметри 1 дан 50 мм гача боради. Пуфакнинг девори икки қават 
пардадан иборат. Ҳар оитта пуфакчада суюқлик ва 100 па яқин 
гижжа болачаси булади.
Эпидемиологияси. Эхинококкоз перорал зооноз биогельминтоз-
днр. Бу гижжанинг охирги хўжайини ва инвазия манбаи уй ит-лари, 
бури, бўрсиқ ва шу каби ҳайвонлардир.
Корамоллар, эчкилар, от, эшаклар ва одам гижжанинг ора-лиқ 
хужайинидир. Бу гижжа одамга кучуклар, қуйлар билан кон-тактда 
бу\лиш натижасида юқади. Бу ҳайвонларнинг териси, жуни-да жуда 
куп миқдорда гижжа тухумлари булади. Эхинркоккоз пиширилмаган 
сабзавот, ғ$л мевалар истеъмол қилиш оқибати-да ҳам юқади. Урта 
Осиё республякаларида, Сибирда ўчраб туради.

Download 3,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish