Тиб нонун шри ■. з Ь, — =


ё  олдинги ^оринчада, ё орца  цоринчада,  ёкн



Download 1,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/37
Sana21.04.2022
Hajmi1,54 Mb.
#571152
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   37
Bog'liq
Абу Али ибн Сино Тиб конунлари 90510

ё 
олдинги ^оринчада, ё орца 
цоринчада, 
ёкн 
нккала 1\оринчада -\ам булади ва улар 
::исман тусади ёки батамом тусади, [тн^илмалар яна] 
неиаларда 
ё артерияларда, ёки асаблар усаднгап 
урин- 
ларда 
булади. 
[Таркиб касалликларида] яна пардалар- 
н и н г 
богичлари чи^иб кетади ёки мияиинг иккала бу- 
лаги ажралади.


Мияда 
узлукснзликнинг 
бузнлиши 
касалликларн 
паидо булади; бу [касалликлар] миянинг узида, унинг 
артерия ва веналарида, ё пардаларида, ёки бош коса- 
сида булади.
Мия моддасининг узида ё унинг юпца пардасида, 

^алин пардасида, ё шабакада, ёки сиртци пардада шиш- 
лар пайдо булади. Шу шишларнинг ^аммаси исси^ ё 
сову^ хилтларнинг биридан [пайдо булган] 
моддадан 
вужудга келади. Сасигаи совуц хилтлардан пайдо бол­
тай шиш иссик шишларга ^ш илади; тиич совуц хилт- 
лар эса сову к деб исмланиши керак булган шишларии 
пайдо ^иладн .Сем шу касаллнклардан таш^ари булган 
ёки улардан келиб чнцмайдиган бнронта \аи мия ка- 
саллигини учрата олмайсан.
Мия касалликлари мияга хос булади ёки 
[бошца 
бирор аъзонинг] ^амкорлиги билан 
булади. 
Баъзан 
[ана шуидан] ^амкорлик касалликларида мияга етади- 
ган зарар шу цадар кучаядики, ни^оят у мияга 
хос 
касалликка айланиб, Улдирувчи булади. КУпинча, зо- 
тилжам ва томоц огриги касалликларида 
Улдирувчи, 
бутувчи моддалар мияга боради. Купинча, бошца ^ам- 
кор аъзодаги касаллик сабабли 
мия улдирувчи сакта 
касалига дучор булади.
МИЯ А *ВОЛИНИ УРГАНИШДА ЗАРУР 
БУЛГАН БЕЛ ГИЛАР
Биз аитамизки, миянинг турли .\олларини ургацпшн- 
миздаги манба ва воситалар цуйидагилардан иборат: 
сезиш ва му^окама ишлари, яъни эслаш, фнкр ^илиш, 
тасаввур, хаёл ^илиш цуввати ва фаросат, шуниигдек 
^аракатлантирувчи цувватлар, сунгра миядан чицари- 
ладиган чи^индиларнннг цую^-суюцлиги, ранг ва маза- 
даги спфатлари, яъни [унинг] уткир, шур, ачч1ц, ёки 
мазасизлиги, яна [чициндинннг] оз ва куплик ми^дори, 
ёки унинг мутлацо тухталиб цолиши; ^аво ва таомлар- 
иинг [мияга] сциши, ё^маслиги ёки зарар етказиши; 
бошнинг катта ва кичиклиги, унинг суяклар 
бобида 
эс.читнлган яхши ва ёмон шакллари, [бошнинг] огир 
ва енгиллиги, уни ушлаб курганда щандай 
сезилишн, 
бош ва ундаги томирларнинг ранги, бош терисида пайдо 
буладиган яра ва шишлар, куз ва ундаги томирларнинг 
ранги, кузнинг соглиги ва касаллип*, айни^са уни ушлаб 
курганда цандай туюлиши, уйцу ва бедорлик ^оллари, 
сочнинг мнцдори, яъни [унинг] озлиги, куплиги, [унинг] 
ñyFOH ва ингичкалиги, сочнинг сифати, яъни (унинг)
4


жингалак ва силлшушги, rçopa, ^изриш, сарнц ва мал* 
лалиги, тез ва кеч оцариши, сочнинг 

Download 1,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish