Texnologiyalar va pedagogik mahorat


tadbirkorlik o ‘yinlaridir



Download 4,47 Mb.
Pdf ko'rish
bet165/319
Sana06.01.2022
Hajmi4,47 Mb.
#321253
1   ...   161   162   163   164   165   166   167   168   ...   319
Bog'liq
fayl 480 20210426

tadbirkorlik o ‘yinlaridir. 
M a’lumki, 
tadbirkorlik o ‘yinlari talabalaming kollektiv faoliyatini tashkil etishni bildiradi. 
Bu jarayonda uning bo‘lg‘usi kasbiy faoliyatining ashyoviy va ijtimoiy mazmuni 
yaratiladi.
T a d b irk o rlik   o ‘y in larin in g   pedagogik  sam arad o rlig i  natijasi  k o ‘p 
jihatlard an o ‘yinning ssenariysini  ishlab chiqish va uning tayyorlanish sifati 
bilan  belgilanadi.  T adbirkorlik  o ‘yinlari  talabani  am aliy  tayyorlashning 
pedagogik  vazifalari  tizim ini  yechishga  qaratilgan  b o ‘lishi  lozim .  Bularga 
birinchi navbatda:  real kasbiy faoliyat sharoitida q o ‘lIanadigan am aliy malaka 
va  k o ‘nikm alam i  shakllantirish;  am aliy  vaziyatlar  va  shunga  m os  harakat 
u s u lla rin i  ish lab   c h iq is h n i  ta h lil  q ila d ig a n   fik rla sh   q o b iliy a tla rin i 
shakllantirish; guruh  (jamoa) faoliyatida faol ishtirok etishini ta ’minlaydigan 
qobiliyatlarni  shakllantirish  taaliuqlidir.
0 ‘vinning mazmuni va tuzilmasi shunday shakllanishi va shunday tuzilishi 
kerakki,  unda shunga mos m alaka va qobiliyatlar har bir ishtirokchida butun 
o ‘yin davom ida shakllansin.  0 ‘yinning pedagogik vazifalari ssenariyda aniq 
aks  etishi  shart.
0 ‘quv  vaziyatini  m odellashtirish  b o ‘yicha  tad b irk o rlik   o ‘yinlarini 
tayyorlashda murakkab amaliy vazifalarni (m uam m olam i) yechishga qaratilgan 
kasbiy faoliyat m azm uni tanlanadi.  Bunda mos vazifalarni tahlil qilib chiqish,


uni yechishda ishtirok etadigan rahbarlar va ijrochilarni,  ularning vazifalari, 
o ‘za ro   m u n o sab atlari  ta rtib i,  vazifani  sam arali  y ec h ish n in g   ib tidosi, 
bosqichlari va m e ’yorlari, unga kerak b o ‘ladigan texnik vositalar,  m e ’yoriy, 
ehtiyoj  (spravochnik),  m etodik va boshqa m anbalarni aniqlash zarur.
0 ‘quv  ja ra y o n in i  tak o m illa sh tirish   m eto d lari  m u am m o li  o ‘qitish 
jarayonida samaradorligi bilan alohida ahamiyatga ega.  U lardan talaba ijodiy 
shaxsni — b o ‘lg‘usi m utaxassisni shakllantirish  nuqtai nazardan foydalanish 
m aqsadga muvofiqdir.  Bunday o ‘qitishda talabalam ing bilish m ustaqilligini 
shakllantirish  va  rivojlantirish  katta  aham iyatga  ega,  chunki  u  talabalarda 
bilimga boMgan barqaror qiziqishning shakllanganligini, tashabbus va mustaqil 
faoliyatning  m untazam ligini,  m uayyan  aqliy  harakatlar  va  aqliy  sifatiar 
tizim ini k o ‘zda tutadi.
M a’lumki, bilish talabalam ing tushunishi uchun boMgan aniq fan sathida 
boshlanar va bu bosqichga  uning rivojlanishi,  qobiliyati  m os kelishi,  tabiat 
jarayonlari va hodisalarining ichki m ohiyati va haqiqiy m azm uniga yetish va 
shu  tariq a  asl  ilmiy  bilim lar  o ‘zlashtirilar  ekan,  bu  o ‘rinda  o ‘qitishning 
faol,  m uam m oli-ijodiy  m etodlarini  qoMlash  zarur.  Vazifa  ilmiy  bilim larni 
egallash jarayonida o ‘z -o ‘zidan hal boMmaydi.  U ning yechilishi tafakkurni 
m axsus  m ashq  qildirishga jalb  etadi.  Shu  m a’noda  gap  o ‘quv  m aterialini 
o ‘rganishning  m uayyan  obrazi,  tashkiliy,  pedagogik  m aqsadga  muvofiqligi 
jarayoni, fikrlashning faol taraqqiy etib borishi, bilish faolligi va talabalam ing 
mustaqilligi haqida boradi.
D em ak,  m uam m oli  o ‘qitish  bu  o ‘qitishning  pedagogik  texnologiyasi 
boMib,  o ‘zining  m azm uni  va  tuzilm asi  b o ‘yicha  o ‘qituvchi  va  talabaning 
ijodiy jarayonlarini sintezlaydi.
M u am m o li  o ‘q itish d a  pedagogik  fao liyatning   x ususiyatlari  o ‘quv 
axborotlari  m azm un ini  m uam m oli  vazifalar  va  m uam m oli  vaziyatlarga 
k o ‘chirish  orqali  m aqsadlarni  oydinlashtirish jarayonidan  iborat  boMadi.
Ijodiy o ‘quv faoliyati  m uam m oli o ‘qitishning asosiy qoidasini saqlagan 
holda — m a’lum  darajada harakatlarga erkinlik berish va bu harakatlanii bilish 
jarayonining b utu n  tuzilm asi tizim ida tartibga tushirish bilan boshqariladi.
M u am m o li  o ‘q itish d a n   foyd alangan  h o ld ag in a  ta la b a la rd a   o ‘quv 
m uam m olari  va  kasbiy  vazifalarini  yechishda  ilmiy  tekshirish  jih atd an  
y o n d a sh u v n i  ta rb iy a la s h ,  m u sta q il  b ilis h   m alak a si  va  m e to d la rin i 
shakllantirish m um kin.  M uam m oli o ‘qitishni qoMlash, bilishni tushunishni 
sh ak llan tirish g a  y o rd a m   beradi,  pedagogik  ijod  va  kasbiy  m a h o ra tn i 
rivojlantirishga psixologik va kasbiy tayyorlikni shakllantiradi.
M u am m o li  o ‘qitish  o ‘quv ax b o ro tlarin in g   m axsus tu zilm asin i  ishlab 
c h iq ish n i  ta q q a z o   q iladi.  M u am m o li  leksiya  tex no lo g iy asi  savollar, 
g ip o tezalar  tizim i,  uning yechim i,  nazo rat vatuzatuvlam i am algaoshirish 
tiz im i  o rq ali  m azm u n n i  m u n ta z a m   o ch ib  b o rish n i  k o ‘zda  tu tad i.
Shuningdek,  m uam m oli leksiyada m uam m oli vaziyat va uni m uam m oli
89


hal  qilish  tizim i  ham   kiradi.  0 ‘quv jarayonida  bunday  texnologiyani joriy 
qilish  qiziqishni  uyg‘otadi,  aqlni  rivojlantiradi,  bilish qarshiliklarini yengish 
uchun   yo‘l-y o ‘riqlar berishni  talab  qiladi.  Shu  bilan birga  m antiqiy  tadqiq 
qilishga voMlaydi va uni b o sq ic h la rb o ‘yicha o ‘rgatadi, tafakkurning nazariy 
uslublarini tarbiyalaydi.
M uam m oli  leksiyani  o ‘tkazishda  o ‘quv  axborotlari  tuzilm asi  shunday 
tasvirlanishi m um kin,  ya’ni  leksiya « 0 ‘zbekiston Respublikasida Xalq ta ’limi 
taraqqiyotining hozirgi zam on konsepsiyasi» kabi m uammolarga bag‘ishlanishi 
m um kin.  Bu  leksiyani  tashkil  etishda  m uam m oli  vaziyat  takliflar b o ‘yicha 
yechilish  usulini  tanlash,  q o ‘yilgan  m uam m o  yechim i  b o ‘yicha  tanlangan 
usullarni  m u hokam a qilish,  yangi axborotni  olib  kirish tarzida yaratiladi.
M uam m oli vaziyatni yaratish u chun  talabalarga ikki nazariy qoida taklif 
etiladi:  bu xalq ta ’lim ini b ashorat qilish va xalq t a ’limi m aqsadi.  U larga bu 
m u am m o la rd an   birini  tan lash   yoki  m u am m oli  vaziyat  aniq lab   berishi 
lozim   boMgan  o ‘zlarining  yangi  nazariy  qoidasini  tuzish  ta k lif etiladi.
Keyingi bosqichda  tanlangan  vazifani  m uhokam a  qilish  tashkil  etiladi, 
uning hal qilinish jarayoni kuzatiladi,  axborotlar tahlil qilinadi va tanlangan 
yechim ning to ‘g ‘riligi tekshirib ko ‘riladi.  U ndan so ‘ng yangi nazariy nuqtai 
nazam i tuzishga o ‘tiladi.
M u am m oli  leksiya  talab alarn in g   faqat  tinglovchi  em as,  balki  faol 
ishtirokchi boMishini taqozo qiladi.  U   ilmiy tafakkur uslubini  rivojlantiradi. 
M uam m oli vazifalar o ‘zida operasion-prosessual tarkiblami birlashtiradi.  U lar 
axborot  m azm u n in i  yangilash  va  yangi  bilim lar  olish  o rqali  tahlilga, 
tushunish va izohlashga, o ‘rganilayotgan ilmiy m uam m olarni nazariy jihatdan 
fikrlashga diqqatni jalb qiladi.  M uam m oli leksiya davomida talabalarda mavjud 
boMgan  bilim lardan  foydalaniladi,  ularni  yangi  axborotlar  bilan  bogMiq 
ravishda yangilanishini am alga oshiradi.

Download 4,47 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   161   162   163   164   165   166   167   168   ...   319




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish