Термиз давлат университети 5140100 – Биология йўналиши талабалари учун



Download 12,37 Kb.
bet1/2
Sana24.03.2022
Hajmi12,37 Kb.
#507314
  1   2
Bog'liq
Геномика презен-222

  • ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ
  • ТЕРМИЗ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ
  • 5140100 – Биология йўналиши талабалари учун
  • Геномика фанидан “Ген, геном, геномлар хилма-хиллиги” мавзусида тайёрланган тақдимот
  • биология фанлари бўйича PhD: Ш.К.Абдулазизова

Ген нима?

  • Ген нима?
  • Ген - бу генетика фанининг энг асосий тушунчасидир. Ўзининг тарихий ривожланиши жиҳатдан у тобора аниқ мазмунга эга бўлиб, тўлдирилиб борилди. Мендель бўйича, дискрет белгилар гаметалар бўлинганда ажралмайдиган ва бирлашганда аралашмайдиган ирсий омиллар томонидан бошқарилади.
  • Генлар геномнинг узун участкалари (локуслари) ҳисобланади. Улар бир молекула полипептид, м-РНК, т-РНК ёки р-РНК нинг структурасини кодловчи ДНК, баъзи бир вирусларда РНК дан иборатдир.
  • Генлар (аниқроқ, генлар аллели) организмларнинг кўпайишида аждоддан авлодга вертикал ўтадиган ирсий белгиларни белгилайди. Баъзи организмлар орасида, асосан бир ҳужайралиларда, кўпайиш билан боғлиқ бўлмаган ҳолда генларнинг горизонтал ўтиши учраб туради.
  • Ген – ирсий ахборот бирлиги бўлиб, геном ёки хромосомада маълум ўринни эгаллаган ва организмда маълум функцияни назорат қилади.

Геннинг классик белгиланиши: битта ген – битта белги

  • Геннинг классик белгиланиши: битта ген – битта белги
  • Ирсий материалнинг функционал бирлиги сифатида генлар структур, регулятор ва модулятор генларга ажратилади.
  • Генлар
  • Структур генлар РНК ва оқсил (полипептид) структураси ҳақидаги маълумотдан тузилган, бу ҳолда генетик информация транскрипция ва трансляция жараёнида ёки фақат транскрипциянинг ўзида амалга ошади.
  • Регулятор генлар ҳужайра даражасида структур генлар фаоллигини, шунингдек, организм даражасида генлар репрессияси ва дерепрессиясини ўзаро мувофиқлаштирувчи генлар.
  • Ген-модуляторлар структур генлар фаолиятини кучайтириб ёки сусайтириб, уларнинг фукционал фаоллигини ўзгартириб туради.
  • Прокариотлар структур генлари
  • Мустақил ген (цистрон) лар узлуксиз кодланувчи кетма-кетликлардан тузилган, улар доимий экспрессияланади, транскрипция даражасида бошқарилмайди. Ҳар бир цистрон ўз промотори ва терминаторига эга.
  • Транскрипция бирликлари- функционал жиҳатдан ўзаро боғланган, бир вақтда транскрипцияланиб, охирида бир хил миқдордаги маҳсулот синтезини таъминловчи турли генлар гуруҳи.
  • Оперон- оператор назорати остида ДНК нинг муайян участкасида бирин-кетин навбат билан жойлашган структур генлар гуруҳи. Оперон таркибига кирувчи структур генлар умумий промотор, оператор ва терминаторга эга, битта метоболик циклда иштирок этади ва уйғунлашган ҳолда бошқарилади.
  • Эукариотларда структур генлар
  • Мустақил генлар функциясини индивидуал – транскрипциясини бошқа генлар транскрипциясига боғлиқ бўлмаган ҳолда амалга оширади. Улардан бир нечтаси фаоллигини гармонлар бошқаради.
  • Такрорланувчи генлар хромосомада бир геннинг такрорлари (нусхалари) кўринишида фаолият кўрсатади (т-РНК, р-РНК ва гистон генлари). Гистон генлари такрорланишининг сабаби катта миқдордаги гистонлар синтезланиши зарурлиги билан белгиланади.
  • Кластер генлар – бу хромосомаларнинг муайян участкасида жойлашган бир-бирига боғланган-ўхшаш турли генлар гуруҳидир. Кластер таркибига фаол функционирланувчи генлар ва псевдогенлар киради. Псевдогенлар нуклеотидлар кетма-кетлиги функционал фаол генларнинг кетма-кетлигига ўхшаш, аммо псевдогенлар экспрессияланмайди ва оқсилни ифодаламайди. Кўпинча кластерлар - бу маълум бир аждоддан келиб чиққан генлар оиласини ўз ичига олади.
  • Кластер генлар
  • ГЛОБИН ГЕНЛАРИ
  • А кластер бирмунча зичроқ жойлашган ва ўлчами 28 минг жуфт нуклеотиддан иборат ҳамда фаол ген (дзета), псевдоген (дзета), псевдоген (альфа) ва иккита (альфа) ген ва битта (альфа) генни ўз ичига олиб, идентифик оқсилларни кодловчилардир.
  • В кластер ўлчами 50 минг жуфт нуклеотиддан иборат бўлиб, 5 та функционал фаол генни ва 1 та псевдогенни ўз ичига олади: ген (эпсилон); 2 та ген (гамма); псевдоген (бетта); ген (дельта) ва ген (бета).

Download 12,37 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish