Termiz – 2020 O‘zbekiston respublikasi oliy va o‘rta maxsus ta’lim vazirligi termiz davlat universiteti



Download 2,33 Mb.
bet31/53
Sana24.02.2022
Hajmi2,33 Mb.
#221473
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   53
Bog'liq
НЕФТЬ ВА ГАЗ МАЖМУА ЯНГИ 2021 23 январ 3

Аренларнинг хоссалари
Физикавий хоссалари. Аренлар алканлар ва циклоалканларга қараганда сезиларли даражада юқори зичлик ва синдириш кўрсаткичига ега. Аренлар молекуласи куч майдонида буғланиш иссиқлиги нисбати ёки молекула юза майдони ва ҳажми бўйича таъсирлашув еркин енергияси тўйинган углеводородларга қараганда юқорилиги билан тавсифланади. Шунинг учун аренлар қутбли адсорбентларга яхши адсорбцияланади ва кўпчилик қутбли еритувчиларда танлаб ерийди.
Полифторсақлаган алифатик ва алициклик бирикмалар бундан мустасно бўлиб, ароматик углеводородларга нисбатан тўйинган углеводородларда яхши ерийди. Бу гуруҳ еритувчилар бошқа қутбли бирикмалардан фарқ қилиб, нафақат аренлар, балки тўйинган углеводородларга солиштирилганда молекуланинг кичик куч майдони билан тавсифланади. Бирикмаларнинг ўзаро ерувчанлиги, қоида бўйича қанчалик юқори бўлса, улар молекуласининг куч майдони фарқланиши шунчалик кам бўлади.
Агар кристалланиш (суюқланиш) ҳарорати қанчалик юқори бўлса, молекулалар шунчалик симметрик бўлади ва кристалл панжарада зич жойлашади. Шундай қилиб, ксилол изомерларидан–н–ксилол нисбатан симметрик бўлиб, у бошқа изомерларга нисбатан юқори кристалланиш ҳароратига, дурол еса–бошқа ассимметрик тетраметилбензолларга нисбатан юқори суюқланиш ҳароратига ега.
Нефтда оз миқдорда учрайдиган баъзи аренларнинг физикавий хоссалари 8.1–жадвалда келтирилган.
8.1–жадвал
Аренларнинг физикавий хоссалари

Углеводород

20, кг/м3

тқайн, оС
0,1 МПа

ткр, оС



нД20

Бензол

879,0

80,1

5,52

1,5011

Толуол

866,9

110,6

–95,0

1,4969

о–ксилол

880,2

144,4

–25,2

1,5054

м–ксилол

864,2

139,1

–47,9

1,4972

н–ксилол

861,0

138,4

13,3

1,4958

Етилбензол

867,0

136,2

–95,0

1,4959

Гемимеллитол (1,2,3–триметилбензол)

894,4

176,1

–25,4

1,5139

Псевдокумол (1,2,4–триметилбензол)

875,8

169,4

–43,8

1,5048

Мезитилен (1,3,5–триметилбензол)

865,2

164,7

–44,7

1,4994

Кумол (изопропилбензол)

861,8

152,4

–96,0

1,4914

Пропилбензол

862,0

159,2

–99,5

1,490

Пренитол (1,2,3,4–тетраметилбензол)

905,2

205,0

–6,2

1,5303

Дурол (1,2,4,5–тетраметилбензол)



196,8

79,2



Изодурол (1,2,3,5–тетраметилбензол)

890,4

198,2

–23,7

1,5130

Бифенил



255,6

69,0



Нафталин



218,0

80,3



Фенантрен



340,1

99,2



Антрацен



342,3

216,0


Симметрик бензол молекуласига бирта метил гуруҳи киритилса, унинг кристалланиш ҳарорати 100 0С га камаяди. Антрацен турдаги чизиқсимон аннелирланган бензол ҳалқали конденсирланган аренлар фенантрен турдаги ангуляр изомерларга нисбатан сезиларли даражада юқори суюқланиш ҳароратига ега.


Аренларнинг изомерларида қайнаш ҳарорати сезиларсиз даражада фарқ қилиди. Юқори дипол моментига ега қатор алкил гуруҳли изомерлар қайнаш ҳарорати қуйидаги қатор бўйича амалга ошади (о–ксилол, гемимеллитол, пренитол).
Метил гуруҳлар сони ортиши билан алкилбензоллар қовушқоқлиги ва зичлиги ортади, қовушқоқлик индекси еса камаяди. Бир хил углерод атомларига ега бўлган бензолнинг полиметил ҳосилалари зичлиги алкилбензолларга нисбатан юқоридир, бу уларда молекулалараро таъсир юқорилиги билан тушунтирилади.
Аренлар юқори детонация барқарорлиги – юқори октан сонини намоён қилади. Аренларнинг молекуляр массаси ортиши уларнинг детонация барқарорлигига кам таъсир етади. Мета – ва пара– ҳолатдаги метил гуруҳи миқдори октан сони ортишига, орто – ҳолатдагиси еса камайишига олиб келади. Аренлар кичик цетан сонини қиймати, алангаланиш ёмонлиги билан тавсифланади. 1–метилнафталиннинг цетан сони нолга тэнг. Шунинг учун тез юрадиган дизелларда аренлар миқдори юқори бўлган ёқилғи қўлланилмайди. Нефтдаги гетероатомли бирикмаларнинг π–комплекслар ҳосил қилиши ёки молекулаларнинг ўзига хос таъсирлашувидан бир–бири билан ассоциаланиши натижасида аренлар водород боғларини ҳосил қилиш қобилиятига ега. Полиҳалқали аренлар игнасимон ёки юпқа қаватли структурали елементлар ҳосил қилиш қобилияти мавжуд. Ҳосил бўлган устмолекуляр тузилиш изотроп массадан катта тартиблилиги, зичлиги ва еритувчиларда кам эриши билан фарқ қилади.

Download 2,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish