Хисао Куматсу (Япон олими) М. А. АБДУРАИМОВНИНГ “БУХОРО КУШБЕГИ
МЛХКАМАСИ АРХ11ВИ” МЛКОЛАСИ
Мазкур иш Узбек Истомин иг таникди шаркшуиослари- дан б при, мар\ум профессор Маркам Абдурэимовнниг (1916—1975) юкорида тилга олшггаи маколасинииг (у рус тилида ёзнлгзн, эълон кил ни мага к) япон тили га таржи- маси хисобланадн. Маълумкн, Аблураимоп куш беги мак- камасида саклаииб кол га л Бухоро хоплигниииг суигги даврига лоир кужжатларЕшиг всосий мэзмуни билам Укув- чиларпи бирикчи марта таииштиргаи од и.
Бу мацола У рта Осиё тар и хин и ёритишла к^мматли мапба \исобланадиган маэкур нодир >агжжатлар кацида мухим маълумотлар беради. Хива ва Kfto»T хонликларига дойр кулёзма малбгигар тадкик этил га еш маълум, аммо мзъмурий-вдорагшй ишлари юкори дэражада тараккий отган Бухоро холл и гига лоир хужжатлар эса шу пайтгача лсярли урпшнлган з.мас.
Бухоро хондигн архи ни ?з хулам и гз к$фа ХГХ аср ох при XX аср бошларидаги Бухоро амирлигикпнг ижтимоий \аёт тарзи хдкида туфи тасаввур беради. Хсч шубкаснз, улар У рта Осиё тарихиии урпанишга дойр зсосий мзтериаллар жумласига к и ради. \озир У рта Оснёлинг узпда улар и и бзтафсш! ургаииш ва тадкик этиш нмкониятлари ту нищи. Шунинг учун хенг ва атрофлича маълумот берувчи мазкур илмий макрлаии таржима килишпи л озим тощим.
1991 йилиииг ёзила Тошкентда булгаи чотимда Абду- раимовнимг оила аъзолари адмла 'ЧПарц юллуэи4’ жур* нал и пинг булим мудири Ортинбой Абдуллаев билли уч- рашган од им. Уларнипг илтифоти туфайлн \аиузгача эълон Кил и н май келаётган юкоридаги йирнк илмий и ши и кури шга муяссар булдим. Эиди Абдуллаевкинг Абдураимов хакндаги маколасига таянган \олда тарихчи Абдураимовкинг таржимаи кол ига ва муким ахамиятга молик бу кимматли маколанинг бо- силмай колиш сабабларига кискача тухталиб утаман.
Абдураимов Ленинграддаги Шаркшунослик илмий-тад- кикот икститугида Петруше веки й рахбарлигида таълим олди. Уруш йилларида армияда турт йил хизмат кили б кайтганидан кейик 1948 йилда "Темур ва Т^хтамиш” мав- зуида номзодлик диссертациясини «клади. Раем и й опло- иентларидан бири А. Ю. Якубовский эди. Бир йилда н суп г у Урта Осиё Давлат университет и (хозирги Узбекистан миллий университета) шаркшунослик факультета декан- лигигатайинландк. Унинг илмий иши шу йнллардаги совет тарихшуиослигкда калтис мавзулардан хисоблаиар оди. Номзодлик диссертация сила Тсмурлинг кул йиллардан бери Москвага хавф солиб келаётган О л тип Урда хон и Тухтамицт устидан 1395 йилда козонган галабаси Россия такдирдда мухим роль Уйнагани кеиг ёритиб берилган эди. Масалзнмнг бу тарзда куй ил и ши рус князларининг 1380 йилда Куликово жангидаги галабаси вал моги ни пасайти- рар оди. Бунда>1 ташкдри, унингтарихга ёндашиши бутун тарихий ходисалар марказида Россия туради, деб тол кин этувчи совет тарихшунослиги акддалари га хам мос кел- масди. Шу ту файл и у универсигетдан кувгин киликади ва узок йилларгача Узига му носи6 иш б клан таъминлан- майди, Сабаби, хукмрон мафкура мугасаддилари томони- дан Абдураимов “миллатти жадидларни ишга кабул киллб, совет ёшлариии мидлатчилик рухида тарбнялашга” урин- ганликда айбланди. Аслида у мадрасада Укигаи билимли карияларли шаркшунослик факультет га жалб килиб, та- лабалар араб ва форс тилларини Урганишларидан ташка- ри кддимги кУлёзмаларни бемалол Укийдиган булиши у^гуи йУл очиб бермокчи эди. Бу режаларнияг хаммаси барбод булади. Диссертация ни зълон килиш катьияи тахиклана- ди, хатто уни тип га олишга хам йул кУйилмайди,
Илмий фаолиятни я на давом эттирнш учун у тадкикот йуналишини узгартиришга мажбур булади.
J 964 кидда у “Бухоро хонлигида XVI аср ва XIX аср- нинг биринчл ярмида ер-су в муносабатлари тар их w’1 тад- кикоти учун тарих фанлари доктор» у] icon и га сазовор булааи. Б у маьэуни давом этгирар экан, у Бухоро кушбе- ги махкамаси архив» материалларини тздхнх этишга ки- риисади ва маколасида таъкидлангича, 1965—1973 йил- лар давом ида архив ходим лари билан биргаликда 90 минг Хулёзмани тасниф хилиб чихади. Бу иш нихоясига етгач, Абдураимов катта му кадди ма билан Купибеги хужжатлари ту ил а мини туэдди (эълон хилиимаган). Ана шу сузбоши- дан ташкари у кенг ?хувчилзр оммасига таништириш учун мазкур махолани хам сзади. У кдчон ёзиб тамомлаигани номаълум. Х.ар холда Абдураимов хаётининг сршти йил- лариии Кушбеги архивини ургалишга багишлагани курк- 11 иб ту'рибди.
Шу билан бирга, мана шу йиллар давомида у узи сев- гзн мавзу — Темур ва темури йлар да ври га иисбатан кизи- кишини асло йукотмайдн. I960 йилдз у "Темурийлар дав- латининг ижтимоий-иктисоднй тарих и ни Ургзншлгз дойр” комли махоласкни эълон ккляаи, у ида Темурнииг шах- сий хобилиятларн ва юксак бунёдкорлик фаолияти кенг ёритилади. Бундам ташхари, у Самар хайд шахрининг 2500 йнллик юбилей и муносабати билан куп йиллик тадхи хот- лари самараси сифатида темури Клар тарихи китобини тай- ёрлайди (эълон хилинматдн).
Кушбегу! хужжатлари хахидаги махола ёа ил га ни га хам 20 йилдан к?п вахт утди. Мустакиллик даври бошланган- дан кейин Урта Осиё тарихига дойр харашлар тубдан ?эгар- ди. Уэбекистонда хам Андижон х5гзголони ёки жадидчи- лик даракати каби мунозарали масалалар уз ижобий ечи- миии топмохда. Шубдасиз, Лбдураимовнинг ижодий тахдирнгз ба\о берилганда, энг аввало хадимги ц?лёзма- лар ва хужжатларнн Урганишдаги хизматлари тилга олина- ди. Мазкур махолани таржима хилишдан махсадим мухим тарихий хужжатларнн тадлил этганига харамай, асоссиз уну- тилиб келаётган иш билан жамоатчиликни таииштирищ- дан иборатдир.