Темур ва тухтамиш


Узбсклар хукмронлиги даврила хам Ша\рисабз Кдшкд даре юл и йс ила асосий шахарларцан хисобланган



Download 138 Kb.
bet4/6
Sana07.07.2022
Hajmi138 Kb.
#755439
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
amir temur to\'xtamish

Узбсклар хукмронлиги даврила хам Ша\рисабз Кдшкд даре юл и йс ила асосий шахарларцан хисобланган.
М. Саиджонов Темуршжг Самарцандлаги т£рт цават- лн К?ксарой ва Шахрисабзлащ Оксарой каби кароргох- лари» санобатлк мачит, Мадрас сотри, авлодлари учу и прилгал макбараларл, Самарканд атрофлдаги фирдавс мопанд богдари ва уларшшг ичига курил ган г^зал кушкла- ри хак,дда ёзар экан, буларлниг куп лари Темур шахе» и» улуташ, абадийлаштлриш учуй, улииг "дун ён и кг бир- даи-бир хокими” брлншга лониц эканлигини “исботлаш” учуй курилганлигичн цайл килали. Бутарихан жуда 1?гри фикрдир.
1403—1404 й ид лари Мовароуииа\рга келган Испания злчиси Клавихо Оксарой ли шундай таъриф кидали: "Ик- кинчи кун, пай шайба купи буюк бир сароики курит га элчиларни олиб бордилар. (Сарой) Подлюгиииг (Темур­чи нг) а мри Билан бино этил мокла эли. Йигирма йиллан бери укн бино этиш давом этаётгани хак,ида с^злардилар, Хоэирла хам ун.яа к)?п усталар ишламокда эдил ар. Бу Са­рой л и кг ... дарвозасп нс штоки жуда баланлдир. Кириш оллида унг, сулда юзлари раигли кошиллар б план коп- лап гаи гаштин токдар бор. Бу токдариииг ости эшккелз кич нк булмаларлаи иборат булиб, ер кошин б план фарш- лахtrail эди. Бу лодшохнилг кслиши вактида одамларлинг утириши учун ясалганднр. Булардан кейил иккиичи ошик- нииг ичкарисига ох тошлар бидан фаршлангаи, атрофи яхпш ишлангаЕ! равокдар — айвой (галереяли) хрршлан- ган кенг садня» р. Сахнлинг уртасида катта ховуз бор. Сахшшлг эли 300 калам миклорила, унинг воситаси би­лли катта бир хешлига кирпладкрким, жуда баланд ва кенг эшиги (пештоки) бу;шб, олткн, ложувард ва кошинлар билан безалганднр. Кирши _ эшиги и ни г ус гида кус ш ва а редок сурати расмлакган. Ё и лари хам шундай рас.vt ли­ли р. Бу эшнкдаи тукри мураббаъ (турт бурча к) бичи м ли кабул булмасига ки рил ад и. Бун ни г деворлари тилла, до- жуиард билан накшланган ва кошинлар билан ишлалган, сакфи бутунлай тилла халд и р. Элчиларни бу ердан ус тки Ка ватта оли б чикдилар. Ховлн юзига мармар тошлар ёт- кпзилпш ва лтрофида жуда куп холалар мавжуд булиб. ^лариинг и а х-гд ар мухташам эканнни баёп килиш амри- '1п\олдир. Буидай юксак мсъморчилнк елгьатида ииилаи гаи биподарии Париж устал ftp и к^рганл&рида хам лол кол ар эдил ар../*
Клалиходан карий6 юз йил кейин уз хоти радар шш СЗ' ran Бобур Мирзо Шакрисабздаги Темурнинг мсъморнй обидалари какида куйидагиларни сзгап эди: “Темурбек- н ни г зоду буди Кешдип учун, ша\ар ва пойтахт килурига куп саъйи ва эктимомлар килди, олий иморатлар Кешта биио цилли. Узига девон $лтирур учуй бир у луг псшток ва «на уш спида ва суд ёлнда навохи беклар б план девон беклари ултуруб девон сурар учун иккн кичнкрок псшток килнбтур. Яна Саврун (хдрбийлар — М. Л.) эли рлтирур учун бу девонхонашшг кар знлъила кичик-кнчик токча- лар килибтур, мунча олий ток оламда кам it и ш он бсрур- лар, Дсрларки, кнсро токидин бу б и й и рок тур”.
XVII аср охи рига к ели б, маш\ур Оксаройнинг факат пештокигииа долган, холос. У ни 1103 (1692 мелодий) киж- рнн пилила курган самаркандлик тарихчи ва шоup Му­хаммад Бадеъ ибн Мухаммад Шариф Малихо куй плат- ларни сзади: “Амир Темурнинг Шакрисабзда курган би­ио ларацап бир и давлаз сарой ид аи кол га и жиловхоианиш нетто ки булпб, Темурнинг улуглиги ва шавкатига очик хужжатдирким, (бу биио) Оксарой аталадн. Унинг кито- басида (пештокига ёзилгаи хатида — М. А) “Бизнингхоки- м идти м из ва ул угли гимн зга ишонмасанг, и мо рати ми зга кара”, жумласини ёзгзнлар*’.
М.Санджонов 1935—1.936 йилларла Охарой харобаси- да сама рад и археологи к казнит ишлари олиб борд и. У казиш ишлари утказишдан аввал езма манбалэрда ва и:з- мий адабнетда Шакрисабз тарихига дойр здмма маълу- м отл ар ни чукур урганди. Маълум булишича, ёзма манба- лар ва тарихий ада б метл ар книг биронтасида Оксарой ар­хитектур ас и т^ла а кс эттирпл маган. Тар их фа ни учун аидоятда мухим бу ваз и фа Саиджоио» томо нидан бажа- рилди.
Археологи к казиш иатпжаснда профессор М. Саи Джо­нов Оксарой лойикасини т>;ла тиклашга муяссар булди. У Оксаройнинг харобаск ост и да ков» б кетган ёэуаларни тулалшича Увдш. Натижааа од им Оксарой ни к>гришда факат Хорезм ва Ирокдлн келт прилган устал ар ги на эм ас» балки Я к» и ва У рта Шаркнинг вошка мамлакатларилан келтирилган усталарнинг нш Паганини аникдзди. Маса- лап* Офарой псштодоаридан бирига кунидаги хат битил- [ун: “Аман и абдн ал эаиф ал мухгож идо ра\матул.’ю\и таоло... Мухаммад Юсуфхон ат-Табрмзи'\ яънн “Оллота- олонипг кучейз кули ва унинг ра\матига му\гож б^лган табризли Му\аммад Юсуфхон ат-Табризий”, деб ё зил гаи.
М. Саиджонознинг куйидаги ил ми и хулосаси аплмкса мухпмднр: “Оксаройдаги кесма кошиили айрим нам ума - л ар Самарканддаги 111 охи Зинда мозорила Ширин бека 0>;о (Темури инг синглиси) макбарасининг ко i пин лари Силан ва уларникг кар иккисини Кухиа Урганчдаги Т$'рабска хон им м амбара с идаги кесма кошинларга солиштирганда хар уч Синода и шла га и устал ар бир м акт а 6 шогирдлари булганлари курииади”.
М. Саиджоное шу 1935—1936 йиллари Одсаройнн ар­хеологии тскшириш б план бир вакгда шахар Чорсусини, шахарла б^лган мухим меъморий обидалдр: Хазрати им ом макбараси, Шамсуддин кулол макбарасн, Гумбази Сами- дон ва бо шкал арии текши р гаи ва уз и га хос ил мни хуло- салар чикдргаи.
М. Саиджонов Ш ахдшеабздаг и архитектура обидалл- рнни маълум бир ансамбль анъаналари асосида яужудга келгашиш хайд килади.
Марху.м нрофсееорнинг илмий мере с и сермазмун ва ранг-барангдир. Унинг йирик монография тад^ицотн улн- мидан бир йил олдии, яънн 1936 йили ту гатил га н “Шайх Сайфуддин Бохарзийнинг вакфномаси” асарианр. Объек­тив сабабдарга к$?ра чашр кили н маган б у ас ар ни, \еч му- болагасиз, ЗО-йиллардаш тарих фанида катга кашфиёт деб аташ мумкии.
Сачджонов олимларимиздан биринчилардан брлиб У рта Осиснинг ижтнмоий ва снесий хаётида рухоиийларнинг, ай нидса, шайхларнииг таъсири борлигн, фак^т оддий хал к эмас, балки хоки мл ар х,ам уларга бир оз эътибор берган- липши хййД килади.
XII аернинг охири ва ХШ аернинг ^рталарила шайх Сайфуддин Бохарзийнинг сиёсий ва линий мавдеи шу Кадар таъсирли булганки, хатго мусулмои динндаги халк- ларминг ашаддий душман и Чинной холдинг Мовйроуи- пахрдаги амирлари деярли унинг амрига буйсунганлар. Шайхиинг нуфузи ортиб, “Шайхул олам” ларажаспга к^та- рилади, Олгии Урда хони Берке шайх Сайфуддин Бохар- зийга с и гимн б Б у Хорога кед ад и.
Профессор М. Саиджоиов узлиимг 6у G?;ihG. 1400 Гф сатрдан л борат), араб, форс на тур к тил ил а и j манбалардан, 30 дан ортпх; хужжатли ман* балардаи фойдадаигаи. У шайхиинг мак, б а рас и харобасп* дат ёзувларии укиб, уни 586 (1190 мелодии) *ижрий йилда тутилиб, 659 (1261 мелодий) хижрий йилда улганини кдйд килади, 1317 йилда ёзилган “Тарихи Бепокатийп китоби- кинг "Машу Хокои” докоясида кФрсатшшшича, Мангу* хон, Хулагухои ва Хубилайхонлпрнииг оналари Се курку к- тс и бека Бухоро вилоятида Мадраса на хопавдд курдириб, унга худа куп кишлокдарни сот» б оляб вакФ кил гаи ва мута палий цилиб шайх Бохарзийии тайинлаган. Шайх- нииг макбараси Бухороникг шаркала — Царши дарвоза- си ташка рис ида, Фат\обод деган жойда жойлашгаи, Вакф килинган ун учта капа кишлокдар уам.ана шу Фат.\обод- да булгаи.
Шайхиинг мозори па хонацо\и фойдасига вакф Кал­ган киши шайхиинг набираси шайх Мухи иди р (ибн Бат- тутада у ниш исми Я*с). У Эрон fi мы г Керман пилоктилан Фагх,ободга 722 (1324 .мелодий) хижрий йилда келиб, шу ерда 736 (1335—36 мелодий) хмжрий йилда улади.
Вацфнома кужжатида икки хил сана курсатилгал. Асо- сий хужжат 726 (1326 мелодий) \ижрий йилда битнлган, кейинрок, жужжат орцасига ян гида н накф мул к и га |фиил- ган ерлар кайл килинган. ВакФ мул к и га сч^ориладиган экин ерлари, мсвазор бог л ар, уй-жой б ин о лари, х^жалик асбоблари, каналлар ва арикдар кирз ан, Шайх Слйфул- дин Бохарзий на уминг аило&чари XV аерлаги Хужа Убай* дулля Ахрор, XVI—XVII аердаги Жуйбар хужалзри каби йярик феодал, линий ва ижтимоий \аётда нуфузли шахе б?лган.
М. Саиджонов том он и дан вакфномаии таджик едмиш жараёнида эта мал ар со\асида олиб бор га и ишларииинг здамняти \ам му^имдир (Кдпииур, афдак, аиёь, намарз. эдкаш, зарезана, кун да, ада к ка шу каби). О л им жуда куп суаларнннг лугавий ва лекейк маъно.парпни теки i ирга и.
М. Саиджонозшшг Самарканд ва Ша^рисабзнинг меъ- морий обидалари га баги шла н га н щнлари каторида шайх Сайфуддин Бохарзий вакфномаси \акидаги монографик тал к» коти хам натр кили ниши к с рак.
Олимнииг бунда»! 30-35 йиллар олдин ёэилган ва зй- рим сабабларга кура нашр килинмай црлтаЕТ асарлари та- рих фаншшнг .\озирги талаблари га 1?ла жавоб бера ола- ди. Заховатли ва истеъдодли олим то мои план пухта бажа- рилган тэдруи^отлар камон Узининг илмий киммати ва сало^иятиии йухотмагаЕ!.

Download 138 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish