Темур ва тухтамиш



Download 138 Kb.
bet5/6
Sana07.07.2022
Hajmi138 Kb.
#755439
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
amir temur to\'xtamish

Хисао Куматсу (Япон олими)
М. А. АБДУРАИМОВНИНГ “БУХОРО КУШБЕГИ
МЛХКАМАСИ АРХ11ВИ” МЛКОЛАСИ
Мазкур иш Узбек Истомин иг таникди шаркшуиослари- дан б при, мар\ум профессор Маркам Абдурэимовнниг (1916—1975) юкорида тилга олшггаи маколасинииг (у рус тилида ёзнлгзн, эълон кил ни мага к) япон тили га таржи- маси хисобланадн. Маълумкн, Аблураимоп куш беги мак- камасида саклаииб кол га л Бухоро хоплигниииг суигги даврига лоир кужжатларЕшиг всосий мэзмуни билам Укув- чиларпи бирикчи марта таииштиргаи од и.
Бу мацола У рта Осиё тар и хин и ёритишла к^мматли мапба \исобланадиган маэкур нодир >агжжатлар кацида мухим маълумотлар беради. Хива ва Kfto»T хонликларига дойр кулёзма малбгигар тадкик этил га еш маълум, аммо мзъмурий-вдорагшй ишлари юкори дэражада тараккий отган Бухоро холл и гига лоир хужжатлар эса шу пайтгача лсярли урпшнлган з.мас.
Бухоро хондигн архи ни ?з хулам и гз к$фа ХГХ аср ох при XX аср бошларидаги Бухоро амирлигикпнг ижтимоий \аёт тарзи хдкида туфи тасаввур беради. Хсч шубкаснз, улар У рта Осиё тарихиии урпанишга дойр зсосий мзтериаллар жумласига к и ради. \озир У рта Оснёлинг узпда улар и и бзтафсш! ургаииш ва тадкик этиш нмкониятлари ту нищи. Шунинг учун хенг ва атрофлича маълумот берувчи мазкур илмий макрлаии таржима килишпи л озим тощим.
1991 йилиииг ёзила Тошкентда булгаи чотимда Абду- раимовнимг оила аъзолари адмла 'ЧПарц юллуэи4’ жур* нал и пинг булим мудири Ортинбой Абдуллаев билли уч- рашган од им. Уларнипг илтифоти туфайлн \аиузгача эълон Кил и н май келаётган юкоридаги йирнк илмий и ши и ку­ри шга муяссар булдим.
Эиди Абдуллаевкинг Абдураимов хакндаги маколасига таянган \олда тарихчи Абдураимовкинг таржимаи кол ига ва муким ахамиятга молик бу кимматли маколанинг бо- силмай колиш сабабларига кискача тухталиб утаман.
Абдураимов Ленинграддаги Шаркшунослик илмий-тад- кикот икститугида Петруше веки й рахбарлигида таълим олди. Уруш йилларида армияда турт йил хизмат кили б кайтганидан кейик 1948 йилда "Темур ва Т^хтамиш” мав- зуида номзодлик диссертациясини «клади. Раем и й опло- иентларидан бири А. Ю. Якубовский эди. Бир йилда н суп г у Урта Осиё Давлат университет и (хозирги Узбекистан миллий университета) шаркшунослик факультета декан- лигигатайинландк. Унинг илмий иши шу йнллардаги совет тарихшуиослигкда калтис мавзулардан хисоблаиар оди. Номзодлик диссертация сила Тсмурлинг кул йиллардан бери Москвага хавф солиб келаётган О л тип Урда хон и Тухтамицт устидан 1395 йилда козонган галабаси Россия такдирдда мухим роль Уйнагани кеиг ёритиб берилган эди. Масалзнмнг бу тарзда куй ил и ши рус князларининг 1380 йилда Куликово жангидаги галабаси вал моги ни пасайти- рар оди. Бунда>1 ташкдри, унингтарихга ёндашиши бутун тарихий ходисалар марказида Россия туради, деб тол кин этувчи совет тарихшунослиги акддалари га хам мос кел- масди. Шу ту файл и у универсигетдан кувгин киликади ва узок йилларгача Узига му носи6 иш б клан таъминлан- майди, Сабаби, хукмрон мафкура мугасаддилари томони- дан Абдураимов “миллатти жадидларни ишга кабул киллб, совет ёшлариии мидлатчилик рухида тарбнялашга” урин- ганликда айбланди. Аслида у мадрасада Укигаи билимли карияларли шаркшунослик факультет га жалб килиб, та- лабалар араб ва форс тилларини Урганишларидан ташка- ри кддимги кУлёзмаларни бемалол Укийдиган булиши у^гуи йУл очиб бермокчи эди. Бу режаларнияг хаммаси барбод булади. Диссертация ни зълон килиш катьияи тахиклана- ди, хатто уни тип га олишга хам йул кУйилмайди,
Илмий фаолиятни я на давом эттирнш учун у тадкикот йуналишини узгартиришга мажбур булади.
J 964 кидда у “Бухоро хонлигида XVI аср ва XIX аср- нинг биринчл ярмида ер-су в муносабатлари тар их w’1 тад- кикоти учун тарих фанлари доктор» у] icon и га сазовор булааи. Б у маьэуни давом этгирар экан, у Бухоро кушбе- ги махкамаси архив» материалларини тздхнх этишга ки- риисади ва маколасида таъкидлангича, 1965—1973 йил- лар давом ида архив ходим лари билан биргаликда 90 минг Хулёзмани тасниф хилиб чихади. Бу иш нихоясига етгач, Абдураимов катта му кадди ма билан Купибеги хужжатлари ту ил а мини туэдди (эълон хилиимаган). Ана шу сузбоши- дан ташкари у кенг ?хувчилзр оммасига таништириш учун мазкур махолани хам сзади. У кдчон ёзиб тамомлаигани номаълум. Х.ар холда Абдураимов хаётининг сршти йил- лариии Кушбеги архивини ургалишга багишлагани курк- 11 иб ту'рибди.
Шу билан бирга, мана шу йиллар давомида у узи сев- гзн мавзу — Темур ва темури йлар да ври га иисбатан кизи- кишини асло йукотмайдн. I960 йилдз у "Темурийлар дав- латининг ижтимоий-иктисоднй тарих и ни Ургзншлгз дойр” комли махоласкни эълон ккляаи, у ида Темурнииг шах- сий хобилиятларн ва юксак бунёдкорлик фаолияти кенг ёритилади. Бундам ташхари, у Самар хайд шахрининг 2500 йнллик юбилей и муносабати билан куп йиллик тадхи хот- лари самараси сифатида темури Клар тарихи китобини тай- ёрлайди (эълон хилинматдн).
Кушбегу! хужжатлари хахидаги махола ёа ил га ни га хам 20 йилдан к?п вахт утди. Мустакиллик даври бошланган- дан кейин Урта Осиё тарихига дойр харашлар тубдан ?эгар- ди. Уэбекистонда хам Андижон х5гзголони ёки жадидчи- лик даракати каби мунозарали масалалар уз ижобий ечи- миии топмохда. Шубдасиз, Лбдураимовнинг ижодий тахдирнгз ба\о берилганда, энг аввало хадимги ц?лёзма- лар ва хужжатларнн Урганишдаги хизматлари тилга олина- ди. Мазкур махолани таржима хилишдан махсадим мухим тарихий хужжатларнн тадлил этганига харамай, асоссиз уну- тилиб келаётган иш билан жамоатчиликни таииштирищ- дан иборатдир.

Download 138 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish