Текисликда аналитик геометрия элементлари


Сигмент, кесма, очик оралик, ярим очик оралик деб кандай ораликларга айтилади?



Download 1,51 Mb.
bet10/29
Sana23.02.2022
Hajmi1,51 Mb.
#174158
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   29
Bog'liq
Matematika maruza

Сигмент, кесма, очик оралик, ярим очик оралик деб кандай ораликларга айтилади?

  • Сонни абсолят кийматига таъриф беринг.

  • Функция деб нимага айтилади?

  • Функция неча хил усулда берилади?

  • Кандай функцияни даврий дейилади?

  • Мураккаб функцияга таъриф беринг.


    8 – МАЪРУЗА
    ФУНКЦИЯНИ НОМАЪЛУМ ЧЕКСИЗГА ИНТИЛГАНДАГИ ЛИМИТЛАРИ. ЧАП ВА УНГ ЛИМИТЛАР.


    РЕЖА
    1. Функцияни номаълум чексизга интилгандаги лимитлари.
    2. Чапдан ва унгдан лимитлар. Чексиз катта ва чексиз кичик микдорлар.


    ТАЯНЧ ИБОРАЛАР
    Нуктадаги лимити, узгармас сон, чап ва унг, томонлама лимити, чексиз кичик (катта) микдорлар, чекланган микдорлар, аникмасликлар.

    Функциянинг нуктадаги лимити.




    5 - таъриф. Агара у = f(x) функция х = а нуктанинг бирор атрофида аникланган булиб, исталган  > 0 сон учун шундай  > 0 сон мавжуд булсин, х - а<  тенгсизликни каноатлантирадиган барча х  а нукталар учун f(x) - A<  тенгсизлик бажарилса, А чекли сон у = f(x) функциянинг х = а нуктадаги лимити деб аталади.



    Мисол 1: ни исботланг.
    f(x) = функцияни х = 4 нуктанинг бирор атрофини карайлик, масалан 3<4<5. Ихтиёрий  > 0 ни оламиз ва f(x) - A ни х  4 деб,



    x  (3; 5) яъни х >3 ни ъисобга олсак,





    бундан куриниб турибдики,  = 3 деб олсак, у ъолда х - 4<  учун барча x  (3; 5) учун



    бундан 2 сони f(x) = функциянинг х = 4 нуктадаги лимити булиши келиб чикади.
    6- таъриф. Агара у = f(x) функция х нинг етарлича катта кийматларида аникланган булиб, исталган  > 0 сон учун шундай N > 0 сон мавжуд булсин, х < N тенгсизликни каноатлантирадиган барча х лар учун f(x) - A<  тенгсизлик бажарилса, узгармас А сон у = f(x) функциянинг х  даги лимити деб аталади.



    Мисол. эканини исботланг.
    Исбот f(x) = ни карайлик
    Ихтиёрий  > 0 ни оламиз ва f(x) - Aни узгартирамиз



    Агар N = ни олсак, у ъолда х >N учун,
    тенгсизлик бажарилади.
    Бундан 1 сони f(x) = функциянинг х даги лимити келиб чикади.
    Таъриф. (а, в) интервалда аникланган у = f(x) функция учун шундай М > 0 сон мавжуд булсаки, барча х  (а, в) лар учун f(x)  М тенгсизлик бажарилса, у ъолда у = f(x) функция (а, в) интервалда чегараланган дейилади.


    Теорема. Агар - чекли сон булса, у ъолда у = f(x) функция а нуктанинг бирор атрофида чегаралангандир.


    Таъриф. Агар = f(x) функция х = а нуктадаги ёки х даги лимити таърифида х узгарувчи а дан кичик булганича колса, у ъолда функциянинг А1 лимити функциянинг х = а нуктадаги (ёки а - 0 даги) чап томонлама лимити деб аталади.



    Худди шу каби - унг томонлама лимити дейилади.
    Таъриф. Агар = f(x) функция а нуктанинг бирор атрофида аникланган ва исталган М >0 сон учун шундай  >0 сон мавжуд булсаки, х - а< тенгсизликни каноатлантирадиган барча х  а лар учун f(x)>М тенгсизлик бажарилса, ха да f(x) функция чексизликга интилади деб айтилади

    Агар булса, у ъолда f(x) функция ха да ёки х да чексиз катта функция деб аталади.


    Таъриф. Агар (ёки ) булса, f(x) функция ха да (ёки х да) чексиз кичик функция деб аталади.
    Чексиз кичик микдорларнинг хоссалари:
    10. Икки чексиз кичик микдорларнинг йиьиндиси ёки айирмаси яна
    чексиз кичик микдордир.
    20. Чексиз кичик микдорни чегараланган микдорга купайтмаси яна
    чексиз кичик микдордир.


    Хулоса: Чексиз кичик микдорни узгармас сонга купайтмаси яна чексиз кичик микдордир.
    Мисол: (бу ерда n = 1, 2, 3, ...)
    , ,  - чексиз кичик микдорлар.
    - чексиз кичик микдорлар.


    - 1 га интилади.


    - бу эса  га интилади.
    Мисолдан куринадики, чексиз кичик микдорларни нисбати, чексиз кичик микдор була олмайди.

    30. Чексиз катта микдорга тескари катталик, чексиз кичик микдордир ва аксинча



    40. Чексиз катта микдор билан чекланган микдорнинг йиьиндиси чексиз катта микдордир.


    50. Иккита чексиз катта микдорни ва чекланган микдорга купайтмаси яна чексиз катта микдордир.
     +  = ;  -  - аникмаслик, яъни  -   0 худди шу каби - аникмаслик.

    Download 1,51 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   29




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish