Технологияси


Сабзавот экинларининг келиб чиқиш марказлари



Download 1,35 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/148
Sana16.06.2022
Hajmi1,35 Mb.
#676820
TuriЛекция
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   148
Bog'liq
Meva sabzavot va polish mahsulotlarini yetishtirish, saqlash va

2. Сабзавот экинларининг келиб чиқиш марказлари. 
Академик 
Н.И.Вавилов ўзининг ирсий ўзгарувчанликда гомологик қаторлар қонуни асосида 
бутун дунѐ ўсимликлар коллекциясини чуқур ўрганиш натижасида 1935 йил 
маданий ўсимликларнинг, шу жумладан сабзавот экинларининг келиб чиқиш ва 
маданий экин сифатида шаклланишининг марказлари тўғрисидаги таълимотини 
яратди. Бу таълимотга кўра сабзавот экинлари 8 та марказдан келиб чиққан. Улар 
қуйидагилар: 
1.
Хитой маркази (ғарбий, марказий районлари). Пекин, Хитой карамлари, 
турп, батун пиѐз, ровоч шу марказдан келиб чиққан. 
2.
Ҳиндистон (Ҳиндистон, Шарқий Покистон, Бирма, Бангладеш) маркази. 
Бу марказ бодринг, бойимжон, ҳинд салатининг ватанидир. 
3.
Ўрта Осиѐ (Афғонистон, Ғарбий Покистон, Ўзбекистон, Туркманистон, 
Тожикистон). Бу марказдан қовун, бош пиѐз, саримсоқ, исмалоқ, редиска, шолғом, 
сариқ сабзи, горох келиб чиққан. 
4.
Олд Осиѐ (Туркия, Сурия, Эрон, Ироқ, Исроил, тоғли Туркманистон, 
Закавказья). Қовун, қаттиқ пўстли қовоқ, петрушка, порей пиѐз, салат шу ердан 
келиб чиққан. 
5.
Ўрта ер денгизи маркази. Бу лавлаги, карамни кўп турлари, каратинли 
сабзи, петрушка, шолғом, спаржа, шивит, пастернак, шовул, горох ватанидир. 
6.
Ҳабашистон (Эфиопия). Шалот пиѐз, баргли хантал, горох, бамия, 
дуккаклар шу марказдан келиб чиққан. 
7.
Мексика ва Марказий Америка маркази. Бу марказдан қалампир, 
маккажўхори, физалис, олчасимон помидор, мускат қовоқ келиб чиққан. 
8.
Жанубий Америка маркази (Перу, Эквадор, Боливия). Бу ер томат, 
йирик мевали қовоқ, картошка ватанидир. 
Маданий ўсимликлар келиб чиқиши ҳамда шаклланишининг марказларини 
бирламчи ва иккиламчиларга ажратиш Н.И.Вавилов томонидан таклиф этилган. 
Бирламчи марказлар жуда қадимий бўлиб, иккиламчи марказлар анча кейинроқ 
ташкил топган. Уларнинг вужудга келиши деҳқончилик билан шуғулланувчи 
районлар ўртасида савдо-сотиқ ва бошқа алоқаларнинг ривожланиши билан 
боғлиқдир. 

Download 1,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   148




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish