Tatu qarshi filiali ikt yo`nalishi 3-kurs 31-guruh talabasi husanova maftunaning sotsialogiya fanidan tayyotlagan mustaqil ishi



Download 1,59 Mb.
Sana20.06.2022
Hajmi1,59 Mb.
#685251
TuriРеферат
Bog'liq
deviantlik va kirminal hatti-harakatlar

ҚАРШИ ДАВЛАТ УНИВЕРСИТЕТИ ИЖТИМОИЙ ФАНЛАР КАФЕДРАСИ “СОЦИОЛОГИЯ” ФАНИДАН МУСТАҚИЛ ТАЪЛИМ ЖАРАЁНИДА ЁЗИЛГАН РЕФЕРАТ

МАВЗУ: ДЕВИАНТЛИК ВА КИРМИНАЛ

  • МАВЗУ: ДЕВИАНТЛИК ВА КИРМИНАЛ
  • ҲАТТИ-ҲАРАКАТЛАР
  • БАЖАРДИ: ЖИСМОНИЙ МАДАНИЯТ ФАКУЛЬТЕТИ
  • III КУРС ТАЛАБАСИ
  • ФАРҲОД САЛИМОВ
  • РАҲБАР: ИЖТИМОИЙ ФАНЛАР КАФЕДРАСИ
  • СИЁСИЙ ФАНЛАР НОМЗОДИ
  • ШАРОФ ЭРМАТОВ

Девиация (лотинча четга оғувчи феъл-атвор деган маънони беради) кўпгина ҳолларда социал санкцияларга муҳтож бўлади. Девиациянинг шундай кўринишлари борки, улар одамлар ўртасидаги ўзаро муносабатлар нормаларининг бузилиши билан боғлиқ бўлиб, жамиятга жиддий зарар етказмайди. Улар ижтимоий фикр ва ўзаро муносабатлар қатнашчиларининг ўзлари томонидан бошқарилади.

  • Девиация (лотинча четга оғувчи феъл-атвор деган маънони беради) кўпгина ҳолларда социал санкцияларга муҳтож бўлади. Девиациянинг шундай кўринишлари борки, улар одамлар ўртасидаги ўзаро муносабатлар нормаларининг бузилиши билан боғлиқ бўлиб, жамиятга жиддий зарар етказмайди. Улар ижтимоий фикр ва ўзаро муносабатлар қатнашчиларининг ўзлари томонидан бошқарилади.

Девиациянинг позитив ва негатив кўринишлари мавжуд. Позитив девиация ҳоллари нормалар эскириб, талабга жавоб бермай қолганда ва улардан оғиш тизимнинг ривожига, феъл-атворнинг мавжуд консерватив стандартларини ўзгартиришга ёрдам бериши мумкин бўлганда учрайди. Негатив девиация социал патологиядир ва унинг кўринишлари конкрет шахсга ва бутун жамиятга жиддий зарар етказади.

  • Девиациянинг позитив ва негатив кўринишлари мавжуд. Позитив девиация ҳоллари нормалар эскириб, талабга жавоб бермай қолганда ва улардан оғиш тизимнинг ривожига, феъл-атворнинг мавжуд консерватив стандартларини ўзгартиришга ёрдам бериши мумкин бўлганда учрайди. Негатив девиация социал патологиядир ва унинг кўринишлари конкрет шахсга ва бутун жамиятга жиддий зарар етказади.

Девиациянинг қуйидаги классификацияси мавжуд: жиноятчилик, алокоголизм, гиёҳвандлик, суицид, фоҳишабозлик.

  • Девиациянинг қуйидаги классификацияси мавжуд: жиноятчилик, алокоголизм, гиёҳвандлик, суицид, фоҳишабозлик.

Алкоголизм (ичкиликбозлик), байрам, тантанали маросимлар, оилавий тантаналарни ўтказишда, шунингдек, шахсий муаммоларни ҳал этиш йўлида спиртли ичимликлар ичиш мажбурий бўлиб қолганлиги анъанаси инсонлар ҳаётида алкоголни қаттиқ ўрнашиб қолганлигига асос бўлади.

  • Алкоголизм (ичкиликбозлик), байрам, тантанали маросимлар, оилавий тантаналарни ўтказишда, шунингдек, шахсий муаммоларни ҳал этиш йўлида спиртли ичимликлар ичиш мажбурий бўлиб қолганлиги анъанаси инсонлар ҳаётида алкоголни қаттиқ ўрнашиб қолганлигига асос бўлади.

Гиёҳвандлик (наркомания). Шахсга ва жамиятга бугун бузғунчи таъсир кўрсатувчи, оғир социал оқибатларига кўра гиёҳвандлик асосий ўрин тутади. Социологик тадқиқотлар кўрсатишича, одамлар роҳат олиш, ўткир ҳиссиётларга киришиш учун гиёҳванд моддаларга берилиб қоладилар. Гиёҳвандлар асосан ёшлар ичида кўп учрайди.

  • Гиёҳвандлик (наркомания). Шахсга ва жамиятга бугун бузғунчи таъсир кўрсатувчи, оғир социал оқибатларига кўра гиёҳвандлик асосий ўрин тутади. Социологик тадқиқотлар кўрсатишича, одамлар роҳат олиш, ўткир ҳиссиётларга киришиш учун гиёҳванд моддаларга берилиб қоладилар. Гиёҳвандлар асосан ёшлар ичида кўп учрайди.

Суицид (ўз-ўзини ўлдириш). Суицид бу одамнинг ўзини-ўзи ўлдиришга ҳаракат қилишдир. Кўп ҳолларда суицид четга оғувчи феъл-атвор сифатида ечилиши мумкин бўмаган муаммолардан, умуман ҳаётдан қутулиш усули бўлиб келади.

  • Суицид (ўз-ўзини ўлдириш). Суицид бу одамнинг ўзини-ўзи ўлдиришга ҳаракат қилишдир. Кўп ҳолларда суицид четга оғувчи феъл-атвор сифатида ечилиши мумкин бўмаган муаммолардан, умуман ҳаётдан қутулиш усули бўлиб келади.

Фоҳишабозлик. Бу термин лотинча «Prostitutio» сўзидан олинган бўлиб, ор-номусни йўқотиш, хўрлаш, топташ деган маъноларни беради. Меҳнат тақсимоти, шаҳарларни вужудга келиши жараёнида пайдо бўлган фоҳишабозлик капиталистик муносабатлар билан бир қаторда ривожланиб борди.

  • Фоҳишабозлик. Бу термин лотинча «Prostitutio» сўзидан олинган бўлиб, ор-номусни йўқотиш, хўрлаш, топташ деган маъноларни беради. Меҳнат тақсимоти, шаҳарларни вужудга келиши жараёнида пайдо бўлган фоҳишабозлик капиталистик муносабатлар билан бир қаторда ривожланиб борди.

Ҳозирги кунда ўсмирлар орасида девиант феъл-атворни ўсиши долзарб муаммо бўлиб қолмоқда. Ўсмирлар кўпинча четга оғувчи ҳатти-ҳаракатларни онгсиз равишда, беҳосдан қиладилар. Шунинг учун уларнинг кўпчилиги қилган ишларини моҳиятини англаб етмайди, ўз хатосини, айбини кўрмайди.

  • Ҳозирги кунда ўсмирлар орасида девиант феъл-атворни ўсиши долзарб муаммо бўлиб қолмоқда. Ўсмирлар кўпинча четга оғувчи ҳатти-ҳаракатларни онгсиз равишда, беҳосдан қиладилар. Шунинг учун уларнинг кўпчилиги қилган ишларини моҳиятини англаб етмайди, ўз хатосини, айбини кўрмайди.

Ўсмирларни ҳатти-ҳаракатида четга оғиш ҳолларини асосида социал-маданий эҳтиёжларни ривожланмаганлиги, маънавий дунёни етишмов-чилиги ётади. Шуни ҳам таъкидлаб ўтиш лозимки, ёшлар девиацияси-жамиятдаги социал муносабатларни акс эттишидир.

  • Ўсмирларни ҳатти-ҳаракатида четга оғиш ҳолларини асосида социал-маданий эҳтиёжларни ривожланмаганлиги, маънавий дунёни етишмов-чилиги ётади. Шуни ҳам таъкидлаб ўтиш лозимки, ёшлар девиацияси-жамиятдаги социал муносабатларни акс эттишидир.

Download 1,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish