Тaту нинг 50 йиллигигa бaғишлaнaди. ЎЗбекистoн aлoқa вa aхбoрoтлаштириш



Download 0,52 Mb.
bet16/25
Sana23.02.2022
Hajmi0,52 Mb.
#151713
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   25
Bog'liq
iqtisod ishchi dastur

2.4. Лаборатория ишлари.
“ Иқтисодий таълимотлар тарихи “ фани буйича укув режасида лаборатория ишлари курсатилмаган.
2.5. Курс ишлари.
“ Иқтисодий таълимотлар тарихи “ фани буйича укув режасида курс ишлари курсатилмаган.
2.6. Мустақил таълим методикаси.
Аудиторияларда маъруза ва амалий ( семинар ) машгулотларидан ташкари талабалар мустакил таълим олишлари зарур. Чунки укув режаси буйича ажратилган укув соатлар фандаги мавзуларни тула – тукис узлаштиришга имконият бермайди. Шуларни хисобга олиб, айрим мавзулар талабалар томонидан мустакил урганишга тавсия этилади.
Ана шу тавсия асосида дастур, укув кулланма, дарслик ва кушимча адабиётлар билан тахлилий иш олиб борилади. Бу иш айрим маъруза илмий макола, илмий тугарак материали шаклида амалга оширилиши мумкин. Бу ишнинг мохияти талабалар билан келишилган холда ва уларнинг хохишига караб амалга оширилади. Бу иш окибатида макола тайёрланиши, тавсия ишлаб чикарилиши, кургазмали курол яратилиши мумкин ва бошкалар.
2.7. Мустақил таълим мавзулари.
1. И.А.Каримов Маъмурий–буйрукбозлик иқтисодиёти мохияти ва унинг оқибатлари.
Ўзбекистон Республикаси учун собик мустабид тузум мероси ва сохта мафкуранинг окибатлари. Бозор иқтисодиётига утиш зарурияти ва ташки, ички омиллар. Маъмурий – буйрукбозлик тизимининг энг мухим аянчли окибатлари.
2. И.А.Каримов Ўзбекистонда бозор иқтисодиётига ўтиш тамойиллари ва уларнинг хусусий ва умумий томонлари. Ижтимоий жихатдан йуналтирилган бозор иқтисодиёти миллий андозасини мохияти. Марказлаштирилган маъмурий-буйрукбозлик тизимидан бозор муносабатларига утиш даври тамойиллари. Иқтисодий ислохотларни амалга оширишнинг аник йуналишлари.
3. И.А.Каримов Мамлакатимизда ижтимоий йўналтирилган бозор иқтисодиётини тула шаклланиши учун зарур булган вазифалар.
Мамлакатимизда мулкдор синф масаласининг тубдан хал этилиши. Хусусий мулкчилик етакчилигидаги куп укладли иқтисодиётнинг барпо этилиши. Ракобат мухитини шакллантириш ва бозор инфратузилмасини ривожлантириш.
4. И.А.Каримов иқтисодий ислохотларнинг миллий модели ва янги аср стратегияси. Ислохотларнинг “ ўзбек модели ”.
ХХI аср бошида Узбекистон тараккиётининг И.А.Каримов томонидан ишлаб чикилган стратегиясидаги мухим устивор йуналишлар. Сиёсий ва иқтисодий хаётни, давлат ва жамият курилишини эркинлаштириш, жамиятда манфаатдор ва карама – карши кучлар уртасида мувозанатни таъминлайдиган кучли механизмни шакллантириш.
5. И.А.Каримов бозор муносабатларига ўтиш босқичларига оид қарашлар тахлили.
Мамлакат иқтисодиётида руй берган кескин ва мухим узгаришлар иқтисодий тараккиётда жиддий узгаришларга эришилганлиги.
Узбекистон иқтисодий ривожланишдаги асосий тамойиллари. Иқтисодий усишнинг ижобий суръатлари. Мамлакат иқтисодиётининг баркарор усишдаги заиф жихатлар. Бозор муносбатларига утишнинг ижтимоий муаммоларини хал этиш боскичлари.
6. Ғарбий Европада феодализм давридаги иқтисодий гояларнинг асосий йуналишлари.
Гарбий Европада феодализм жамияти боскичлари. Классик урта аср давридаги иқтисодий гояларнинг каноник конуний доктриналар асосида ривожланиши. Италиялик Фома Аквинский таъмлимотида иқтисодий гояларни тартибга солиниши. IX асрларда Россиядаги иқтисодий гояларнинг асосий мохияти.XVII – XVIII асрларда Россиядаги узгаришлар ва кпиталистик ишлаб чикариш муносабатларини пайдо булиши.
7. “ Буюк ипак йули ” нинг Марказий Осиёда иқтисодий муносабатларни ривожланишидаги урни.
Хитой, Хиндистон, Марказий Осиё, Эрон, Якин Шарк хамда Урта ер денгизи мамлакатлари уртасидаги савдо – сотик ва маданий алокаларни ривожланиши. Урта Осиёнинг Буюк ипак йули урни ва экспорт потенциал. Марказий Осиё донишмндларининг китоблари, диний ва илмий асарлари, китоб ёзиш санъати ва миниатюра санъати. Буюк ипак йулининг асосий фаолияти.
8. Марказий Осиё донишмандлари асарларида ислом таълимотидаги иқтисодий гоялар.
Куръони Карим ахкомлари. Куръони Каримдаги иқтисодий гояларни гурухларга ажратилиши. Пайгамбаримиз Мухаммад алайхиссаломнинг хадиси шарифлари. Бурхониддин ал Маргилонийнинг “ Хидоя ” асари. Ислом ахкомларига мос равишда пайдо булган тафаккур тараккиётининг мухим йуналишлари.
9. Миллий иқтисодий тафаккурнинг шаклланишидаги Марказий Осиёдаги донишмандларнинг хамда, халк – огзаки ижоди намуналарининг ахамияти.
X – XII срларда келиб Урта Осиё илгор ижтимоий тафккурининг Шаркдаги йирик марказлардан бирига айланиши. Фаробийнинг фозил давлат ва хокимлар тугрисидаги гояларини ахамияти. Ибн Сино талкинидаги иқтисодий карашлар. Буюк комусий олим Абу Райхон Берунийнинг иқтисодий гоялари. Юсуф Хос Хожибнинг иқтисодий фикр ва карашлари. Миллий иқтисодий тафаккур шаклланишида Марказий Осиё донишмандлари иқтисодий гояларининг ахамияти.
10. Амир Темур ва Темурийлар давридаги иқтисодий гоялар.

Download 0,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish