Тасдиклайман «Best-Golden» мчж директори: Джумаев Р. К. «Best-Golden» маъсулияти чекланган жамияти


– 2012 – 2013 – 2014 (2014 – йил июл ойи холатигача) йиллар холатига харакатда булмаган активлар тахлилий курсатгичлари



Download 2,27 Mb.
bet16/27
Sana25.02.2022
Hajmi2,27 Mb.
#283042
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   27
Bog'liq
Бизнес лифтзавод.

2011 – 2012 – 2013 – 2014 (2014 – йил июл ойи холатигача) йиллар холатига харакатда булмаган активлар тахлилий курсатгичлари:
2 жадвал

Курсатгичлар/Сана

31.12.2011 й.

31.12.2012 й.

31.12.2013 й.

31.06.2014 й.

м. сум

%

м. сум

%

м. сум

%

м. сум

%

Жами активлар

12228905

100,0

13675189

100,0

12983743

100,0

13165928

100,0

Харакатда булмаган активлар

4909499

40,2

5367228

39,2

4868248

37,5

4782628

36,3

Асосий воситалар

4158165

34,0

4693489

34,3

4303928

33,1

4235018

32,0

Номоддий активлар

223531

1,8

106801

0,8

0,0

0,00

0,0

0,00

Кимматли когозлар

636

0,005

636

0,005

636

0,005

636

0,005

Инвестициялар

-

-

-

-













Капитал куйилмалар

418031

3,4

482102

3,5

477539

3,7

477539

3,6

Урнатиладиган асбоб ускуналар

62128

0,5

37191

0,3

39137

0,3

39410

0,3

Узок муддатли дебиторлик карзлари

47008

0,4

47008

0,3

47008

0,36

47008

0,36

Харакатда булмаган активларда асосий воситаларнинг салмоғи юқори. Асосий воситалар йиллар давомида мутлоқ суммада ошган 2011 йилда 4 158 165 минг сум 34% дан, 2012 йилда 4 693 489 минг сум 34,3%, 2013 йилда 4 303 928 минг сум 33,1%, 2014 йилнинг июль ойи ҳолатига 4 235 018 минг сум 32,0% яъни 2014 йилнинг июль ойи ҳолатига 2011 йилга нисбатан 76853 минг сўмга кўпайган, лекин фоизлар ҳисобида камайишни ташкил этган. 2011 йилда номоддий активлар 1,8% ни ташкил этган булса, 2014 йилга келиб номоддий активлар улушининг мавжуд эмаслигини курамиз, сабаби жамиятнинг моддий техник базасининг кучайиши ва номоддий активлар буйича тулик амортизация хисобга олиниб колдик киймати хисобдан чикарилиши хисобланади.




2011 – 2012 – 2013 – 2014 (2014 – йил июл ойи холатигача) йиллар холатига харакатда булмаган активлар тахлилий курсатгичлари диаграммаси:





2011 – 2012 – 2013 – 2014 (2014 – йил июл ойи холатигача) йиллар холатига айланма активлар тахлилий курсатгичлари:
3 жадвал

Курсатгичлар/Сана

31.12.2011 й.

31.12.2012 й.

31.12.2013 й.

31.06.2014 й.

м. сум

%

м. сум

%

м. сумм

%

м. сумм

%

Жами активлар

12228905

100,0

13675189

100,0

12983743

100,0

13165928

100,0

Айланма активлар

7319406

59,8

8307961

60,7

8115495

62,5

8383300

63,7

ТМЗ

6536882

53,4

7565679

55,3

6953090

53,5

7189167

54,6

Келгуси давр харажатлари

530315

4,3

499553

3,7

928263

7,1

1062946

8,1

Кечиктирилган харажатлар

-

-

-

-

-

-

-

-

Дебиторлар

153530

1,3

239145

1,7

231647

1,8

88063

0,7

Киска муддатли инвестициялар

-

Х

-

х

х

Х

-

х

Пул маблаглари

98679

0,8

3584

0,03

2495

0,02

43133

0,3

3 жадвалдан куриниб турибдики айланма активларнинг асосий кисми товар моддий захиларидан ташкил топган булиб, тахлил натижасига кура 2011-2014 йиллар оралигида сезиларли ўзгаришсиз эканлигини кўрамиз, лекин келгуси давр харажатлари 4,3% дан 8,1% га купайган.


2011 йил холатига дебиторлик карзлари 1,3 % ни ташкил этиб, 2013 йил холатига курсатгичлар 1,8% гача купайган, 2014 йилнинг июль ойига 0,8% гача пасайган. Дебиторлик қарзларнинг ошганлигини эътиборга олиб, бунда пул маблағлари четда юрганлиги маълум булди.
Айланма активда пул маблагларининг самарадорлиги кескин равишда пасайган, яъни 2011 йилда 98679 минг сум 0,8%, 2012 йилда 3584 минг сум 0,03%, 2013 йилда 2495 минг сум яъни 0,02% га тенг булиб колган. 2014 йилнинг июль ойи ҳолатига эса 43133 минг сўм 0,3% ни ташкил этган. Пул маблағлари кўрсаткичи пасайишининг асосий сабабини корхона харажатлари ва солиқ тўловларининг кўпайганлиги, дебиторлик қарзларнинг ошганлиги ҳисобидан кўришимиз мумкин.
2011 – 2012 – 2013 – 2014 (2014 – йил июл ойи холатигача) йиллар холатига айланма активлар тахлилий курсатгичлари диаграммаси:





2011 – 2012 – 2013 – 2014 (2014 – йил июл ойи холатигача) йиллар холатига пассивлар тахлилий курсатгичлари:
4 жадвал

Курсатгичлар/Сана

31.12.2011 й.

31.12.2012 й.

31.12.2013 й.

31.06.2014 й.

м. сумм

%

м. сумм

%

м. сум

%

м. сумм

%

Жами пассивлар

12228905

100,0

13675053

100,0

12983743

100,0

13165928

100,0

Уз маблаглари

8716143

71,3

7584941

55,5

6528880

50,2

5878454

44,6

Устав фонди

786303

6,4

786303

5,8

786303

6,0

786303

6,0

Кушилган капитал

-

Х

-

Х




Х

-

Х

Резерв капиталлар

716937

5,9

1295671

9,5

1370631

10,5

1389366

10,6

Сотиб олинган хусусий акциялар

-

Х

-

Х

-

Х

-

Х

Таксимланмаган фойда

- 1729599

-

-3439535

-

-4570556

-

-5239717

Х

Максадли тушумлар

8942502

73,1

8942502

65,4

8942502

68,8

8942502

67,9

Жорий мажбуриятлар

3512762

28,7

6090112

44,5

6454863

49,8

7287474

55,4

Узок муддатли карзлар

-

Х

-

Х




Х

-

Х

Киска муддатли мажбуриятлар

3512762

28,7

6090112

44,5

6454863

49,8

7287474

55.4

Ушбу жадвалдан куриниб турибдики жамият баланси пассивида уз маблаглари курсатгичи катта бўлса ҳам 2014 йилнинг июль ойи ҳолатига 2011 йилга нисбатан камайиш кузатилмоқда, яъни 71,3% дан 44.6% ни ташкил этмокда. Курсатгичлар шуни курсатадики жорий мажбуриятлар ошган яни 28,7% дан 49,8% гача. Яъни жамият балансида 2013 йилга келиб ўз маблағлари ва мажбуриятлар кўрсаткичининг деярли тенглашган. 2014 йилнинг июль ҳолатига эса баланс пассивида жорий мажбуриятларнинг улуши 55,4% га етган.




2011 – 2012 – 2013 – 2014 (2014 – йил июл ойи холатигача) йиллар холатига пассивлар тахлилий курсатгичлари диаграммаси:





2011 – 2012 – 2013 - 2014(2014 – йил июл ойи холатигача) йиллар холатига пассивлар тахлилий курсатгичлари:
Жамиятнинг устав фонди 2011, 2012 ва 2013 йилларда ҳам 786 303,0 минг сумни ташкил этади. Шунга карамай устав фондининг солиштирма огирлиги буйича 2011 йилга 6,4%, 2011 йилга 5,8%, 2013 йилга 6,0% ни ташкил этиб, бу пасайиш унча юкори эмаслиги маълум булди.
Жамият балансида максадли тушумлар юқори курсатгич булиб 2011, 2012 ва 2013. 2014 йилнинг июль ойи ҳолатига йилларда мутлоқ суммада ўзгаришсиз 8 942 502 минг сўмни ташкил этиб, йиллар буйича мутоносиб равишда 73,1%, 65,4%, 68,8%. 67.9% ни яъни пасайишни ташкил этмокда. Улушларда камайиш сабаби жорий мажбуриятларнинг купайиши ҳисобидан.
Жамиятнинг жорий мажбуриятлари асосан киска муддатли мажбуриятлардан ташкил топган булиб 28,7% дан 55.4% гачани ёки 3512762 млндан 7287474 млн ни ташкил килмокда. Бундан кўриниб турибдики жамият жорий мажбуриятлари 4 йил ичида деярли 2 барабарга ошган. Сабаби охирги йилда иш ҳақи бўйича қарздорлик, қисқа муддатли заёмлар ва бошқа турдаги қарздорликларнинг купайиши ҳисобидан. Узок муддатли карзлар мавжуд эмас.
1. «Самарканд лифт завод» ОАЖ нинг баланс курсатгичлари охирги 3.5 йил давомида усиш тенденцияси кузатилиб 1,08 баробарга ошиб умумий киймати 13 165 928 минг сумни ташкил этган.
2. Корхонанинг активлар таркиби куйидаги узгаришлар содир булган.
Жами активлар киймати 754,8 млн сумга ошган.
Жами активлар хисобот даврининг охирига келиб ошиши асосан айланма активлар ҳисобидан юзага келган.
Харакатда булмаган активлар киймати тахлил даври охирига келиб 36.3% га пасайиб, тахлил даври бошида эса 40,2% ни ташкил этмокда.
Айланма активлар киймати тахлил даври охирига келиб, даврнинг бошига нисбатан 59,8% дан 63,7% га, яъни 1 063 894 млн га ошиши асосан келгуси давр харажатлари ва дебитор карзлари ошиши эвазига хосил булмокда.
3. Корхонанинг пассивлар таркибида куйидаги узгаришлар содир булган:
Жамиятнинг уз маблаглари микдори тахлил даврида 8,716 млрд дан 6,528 млрд га камайганлиги куриниб турибди. Ушбу камайиш асосан қопланмаган зарарнинг ўсиши ҳисобидан хосил булган.
а. Уз маблаглари улуши юкори, лекин хисоботлар суръатида 71,3% дан 44,6% га тушиши кузатилмокда.
б. Жорий мажбуриятлар улуши тахлил даври бошида унча катта булмаган микдорда яни 28,7% бўлган бўлса, давр охирига келиб кескин равишда яъни 55,4% га ошган булиб асосан киска муддатли мажбуриятлардан иборат. Узок муддатли карзлар мавжуд эмас.
4 . Жамиятнинг мулкий мавкеи баркарорлиги пасайганлиги сабабли бизнес учун нокулайлиги маълум булмокда.

Download 2,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   27




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish