Таҳририят: Бош муҳаррир – Т. Аҳмедов Масъул муҳаррир – А. Юлдашев



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet94/141
Sana10.11.2022
Hajmi0,83 Mb.
#863132
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   141
Bog'liq
336447 (1)

Дивиденд сиёсати.
Республикамизда мавжуд 
акциядорлик жамиятлари томонидан муомалага 
чиқарилган акцияларга талаб даражасида дивиденд 
берилмаётгани ёки умуман ажратилмаётгани, улар
-
нинг акциядорларидан ҳисобланадиган инвести
-
ция фондлари учун ўз ечимини кутаётган долзарб 
муаммолардан бири ҳисобланади. «Акциядорлик 
жамияти ва акциядорларнинг хуқуқларини химоя 
қилиш тўғрисидаги» Қонуннинг 55-моддасида 
«акцияларнинг ҳар бир тури бўйича дивидендлар 
(йилнинг ҳар бир чораги, ярим йиллиги, йил яку
-
ни бўйича) тўлаш, дивиденднинг миқдори ҳамда 
уни тўлаш шакли тўғрисидаги қарор жамият ку
-
затув кенгашининг тавсияси асосида акциядорлар 
умумий йиғилиши томонидан қабул қилинади» [2] 
- дейилиб, акциядорларнинг дивиденд олиш ёки 
олмаслиги жамият кузатув кенгаши ва акциядор
-
лар умумий йиғилиши қарорига боғлаб қўйилган. 
Халқаро тажрибада эса, тўланаётган дивидендлар 
миқдори, одатда, банклардаги омонатларнинг ўрта
-
ча фоизидан кам бўлмайди. Ўзбекистонда эса, ак
-
сарият акциядорлик жамиятлари томонидан тўла
-
надиган дивидендлар фоизи қайта молиялаштириш 
ставкасида пастлиги республикамиздаги инвестиция 
фондларининг рақобатбардош эмаслигини ва улар
-
да эркин бозор механизмининг ишламаётганлигини 
кўрсатади. Ўз навбатида, инвестиция фондлари ҳам 
акциядорлик жамияти сифатида фаолият юритаёт
-
ганини ҳисобга олсак, бу ерда ҳам дивиденд тўлаш 
тақсимотининг мукаммал эмаслигини кўришимиз 
мумкин. Шу билан бирга инвестиция фондлари ода
-
тий акциядорлик жамиятидан фарқли равишда, соф 
фойдасининг аксарият қисмини дивиденд тўловига 
ёки соф активларни кўпайтириш учун реинвестиция 
қилиши имкониятига эга (1- жадвал).
«Акциядорлик жамияти ва 
акциядорларнинг хуқуқларини 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   141




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish