Тарихий манбашунослик


Фойдаланилган адабиётлар р´йхати



Download 387,96 Kb.
bet110/171
Sana15.06.2022
Hajmi387,96 Kb.
#672595
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   171
Bog'liq
Тарихий манбашунослик

11.3. Фойдаланилган адабиётлар р´йхати:
1.Б. А. Аҳмедов. Ўзбекистон тарихи манбалари. - Тошкент: “Ўқитувчи”.
2001. Б. -.

  1. Т. С. Саидқулов. Ўрта Осиё халқлари тарихининг тарихнавислигидан лавҳалар. - Тошкент: “Ўқитувчи”. 1993. Собрание восточных рукописей Академии наук Республики Узбекистан –Б. -.

  2. . История. Составители Д. Ю. Юсупова, Р.П.Джалилова. –Ташкент: “Фан”. 1998.

  3. Рукописная книга в культурах народов Востока. Книга первая.-Москва: ‘’Наука’’. 1987.-С. 330-406.

  4. Б.А.Ахмедов. Историко-географическая литература Средней Азии. ХУ1ХУ111 вв. (Писменные памятники).-Ташкент: “Фан”, 1985.

  5. Б. А. Аҳмедов. Тарихдан сабоқлар. - Тошкент: “Ўқитувчи”. 1994. - 299, 310, 363-369 ва бошқа бетлар.

  6. Манбашуносликдан маърузалар мажмуаси. Тузувчи А.А.Мадраимов.Тошкент: ТДПУ, 2001. 42-53 бетлар.

11.4. Мавзуни мустакамлаш учун бериладиган саволлар:
1.Туркий-ўзбек тилидаги манбалар деганда нимани тушунамиз?

  1. Туркий-ўзбек тилидаги манбалар қайси даврларда яратилди?

  2. Темурийлар даврида туркий манбаларнинг яратилишига қандай эътибор берилди?

  3. “Темур тузуклари” асарининг тарихий манба сифатидаги аҳамияти нимада?

  4. Бобурнинг “Вақойиъ” асари тарихий манба сифатида қандай хусусиятларга эга?

ТАРИХИЙ МАНБАШУНОСЛИК
Ўқув қўлланма
Бакалаврлар учун
ТОШКЕНТ 2005
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ
ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ
НИЗОМИЙ НОМИДАГИ ТОШКЕНТ ДАВЛАТ
ПЕДАГОГИКА УНИВЕРСИТЕТИ
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ФАНЛАР АКАДЕМИЯСИ АБУ РАЙҲОН БЕРУНИЙ НОМИДАГИ ШАРҚШУНОСЛИК ИНСТИТУТИ
ЎЗБЕКИСТОН БАДИИЙ АКАДЕМИЯСИ КАМОЛИДДИН БЕХЗОД
НОМИДАГИ МУЗЕЙ
ТАРИХИЙ МАНБАШУНОСЛИК
¤³ув ³´лланма
БАКАЛАВЛАР УЧУН
ТОШКЕНТ 2005
Ушбу ўқув қўлланма Ўзбекистоннинг тарихини ўрганишга мўлжалланган бўлиб, унда форс, юнон, лотин, хитой, араб ва туркий тилларда ёзилган ва манбалар тўғрисида маълумотлар келтирилиб, бўлғуси педагоклардан манбалардан ўз фаолиятида фойдаланиши мумкинлиги кўрсатилади. Шунингдек, зикр этилган манбаларни ўқитиш методикаси ҳам ёритиб борилади. Уни яратишда муаллифлар ўзларининг кўп йиллик илмийпедагогик тажрибасига ва манбашунослик ва педагогика фани ютуқларига таянишди. Ўқув қўлланма тарих фани муаллимлари Олий ўқув юрти бакалавиатура, академик лицей ва касб-ҳунар коллеж талабалари учун мўлжалланган. Ўқув қўлланмадаги ёзма манбалар тўғрисидаги маълумотлар асосан Б.Ахмедовнинг «Ўзбекистон тарихи манбалари» (2001) қўлланмасидан ва бошқа мавжуд илмий адабиётлардан келтирилди.
Ўқув қўлланма Низомий номидаги Тошкент Давлат Педагогика Университети тарих факультети илмий кенгаши йиғилишининг ...қарорига биноан нашрга тавсия этилган.
Тузувчилар: Низомий номидаги ТДПУ Тарих факультети «Манбашунослик ва тарих ўқитиш методикаси» кафедраси мудираси т.ф.н., доц.
Г.С.Фузаилова,
т.ф.д. А.А.Мадраимов
Масъул муҳаррирлар: т.ф.д., Ўзбекистонда хизмат кўрсатган фан арбоби А.У.Ўринбоев.
Тақризчилар: т.ф.д. Д.Ю.Юсупова- ЎзР ФА Шарқшунослик институти етакчи илмий ходими,
Т.ф.д., проф. С.В.Телеукулов-Низомий номидаги ТДПУ Тарих факультети профессори.
12-21 мавзулар

Download 387,96 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   171




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish