Тарих факультети/Археология кафедраси 5120400-археология таълим йуналиши



Download 2,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet53/159
Sana12.05.2023
Hajmi2,75 Mb.
#937024
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   159
Bog'liq
инсон эволюцияси ва олд тарих

7.
 
Homo erectus туридаги энг биринчи топилма Э.Дуюба томонидан қайси 
ҳудуддан топилган? 
E.
*Индонезия, Ява. 
F.
Испания, Алтамир. 
G.
Хитой, Чжоукотьян. 
H.
Шарқий Африка, Танзания. 
8.
 
2.4 - 1.5 млн. йил аввал
Шарқий Африкадан топилган, бош суяги ҳажми 
670 куб. см атрофида бўлган қадимги одам вакили тўғри кўрсатилган 
қаторни топинг? 
E.
*
Homo habilis
, ақл идрокли одам. 
F.
Homo аfricanus 
G.
Homo rudolfensis 
H.
Homo georgicus 


9.
 
1961-1972 йилларда эса Индонезия мутаҳассислари Явадан яна 
питекантропнинг нечта бош суяги топилган? 
A. *Рамапитек 
B. Дриопитек 
C. Австролопитек 
D. Чадантроп 
10.
 
1918-1923 йилларда Швед геологи Г. Андерсон Пекиндан 45-50 км 
жанубий-ғарбдаги Чжоукоутян деган жойидан кайси инсон вакилини
топган? 
A. *Рамапитек 
B. Дриопитек 
C. Австролопитек 
D. Чадантроп 
Глоссарий 
Атама 
Terminology 
Термин 
Ўзбек тилидаги 
шарҳи 
Плейстоце н 
Pleistocene 
Плейстоце н
(юнончада 
πλε

στος) 
бундан 
2,588 миллион йил 
аввал 
бошланиб 
11,7 
минг 
йил 
аввал 
тугаган 
геологик 
даврлардан бири. 
Тўртламчи 
давр 
ѐки 
антропоген 
даври 
Quaternary 
period, 
or 
anthropogenic 
Червертичный 
период 
или 
антропоген 
Бундан 
2,588 
миллион йил аввал 
бошланиб хозирга 
қадар 
давом 


этмоқда. 
Петрография 
Petrography 
Петрография
Бу геология фани 
бўлиб, 
у 
тоғ 
жинсларни 
ҳар 
томонлама 
ўрганади. 
Геохронология
Geochronology
Геохронология
Ернинг 
ѐшини 
йиллар 
билан 
ифодалаб бериш 
Архей эраси
Archaea
Архей
Геологик 
даврлардан 
бири 
бўлиб, Бу эрада 
ерда хали хайвон 
организмлари кам 
ва 
ўсимлик 
организмлари 
бўлмаган 
Кайнозой 
эраси 
Cainozoe 
Кайнозой
Учламчи 
ва 
тўртламчи 
даврлардан иборат. 
Тўртламчи 
давр 
Quaternary 
period 
Червертичный 
период 
Яъни 
инсоният 
пайдо бўлган давр 
антропоген даври 
деб 
хам 
юритилади. 
Плейстоцен 
Pleistocene 
Плейстоцен
Буюк 
музликлар 
мавжуд 
бўлган 
давр ҳисобланади 


5-6-7 мавзу. Гоминидлар эволюциясининг илк босқичи. 
Австролопитеклар. 
 
Режа: 
1. Австролопитекларнинг вужудга келиши 
2. Австролопитеклар яшаган табиий шарт шароитлар 
3. Илк автролопитеклар гуруҳи 
4. Марказий ва Шарқий Африкадан топилган палеантропологик 
топилмалар тавсифи 
5. Ривожланган австролопитеклар гуруҳининг вужудга келиши 
6. Ривожланган австролопитекларнинг турмуш тарзи ва меҳнат фаолияти 
7. Марказий ва Жанубий Африкадан топилган палеантропологик 
топилмалар тавсифи 
8. Йирик австролопитеклар гуруҳининг вужудга келиши 
9. Йирик австролопитекларнинг турмуш тарзи
10. Шарқий ва Жанубий Африкадан топилган палеантропологик топилмалар 
тавсифи 
11. Австролопителар тўғрисидаги янги антропогенез назариялар. 
 
 
 
Бугунги кунда инсон эволюциясининг илк босқичи қилиб 
австролопитекларни 
(
Australopithecus
)
кўрсатишимиз мумкин. Инсон 
эволюцияси босқичида австролопитеклар ўзига хос гуруҳ бўлиб уларни бир 
хил равишда икки оѐқли маймунларга ва маймун бошли одамларга қиѐслаш 
мумкин. Приматлар орасида австролопитекларнинг жойлаштиришнинг 
муракаблиги шундаки уларнинг тана тузилишларида замонавий маймунларга 
ва одамларга хос мозаик белгилар бор.
Бу белгилар бирлашмасига қандай ѐндошув зарур? 


Энг қадимги австролопитек қодиқлари Чад Республикасининг Торос-
Меналла деган жойидан топилган бўлиб унинг яшаган даври 7-6 миллион 
йиллар билан даврлаштирилади. Австролопитеклар гуруҳининг сўнгги 
вакили эса Жанубий Африканинг Сварткранс деган жойидан топилган бўлиб 
унинг яшаган даври 900 минг йил билан даврлаштирилади. Бу давр йирик 
австролопитекларнинг 
яшаган 
даври 
билан 
чегаралинади. 
Демак 
австропитеклар бундан 7 млн дан бошлаб 900 минг йилгача истиқомат 
қилган. Ушбу даврлар оралиғида уларнинг кўплаб турлари яшаганлиги 
бугунги кунда фанга маълум 
бўлиб улгурди. Шундай қилиб 
австролопитеклар гуруҳларининг бундай катта вақт оралиғида истоқомат 
қилиши замонавий фанда инсон эволюцияси жараѐни хақида кўплаб 
маълумот беради.
Австролопитеклар тарқалган ҳудуд ҳам жуда катта бўлиб улар 
Жанубий Сахро чўлларидан бошлаб бутун Африка қитъсини ўз ичига қамраб 
олади. Бугунги кунда фанга маълум бўлишича австролопитеклар хеч қачон 
Африка қитъасини тарк этишмаган. Яна шуни таъкидлаб ўтиш лозимки 
австролопитекка ўхшаган мавжудот қолдиқлари Африка қитъасидан бошқа 


Хитой ва Индонезияда ҳам топилган бўлиб лекин улар ўз исботини топмаган 
ҳамда бахсли мунозараларга бой бўлиб турибди. Африка қитъаси ичида 
австролопитекларнинг истиқомат қилган ҳудудлари иккта асосий районга 
бўлинади. Булар Шарқий Африка (Танзания, Кения, Эфиопия) ва Жанубий 
Африкадир. 
Австролопитеклар яшаган давр ва турларига қараб уларни уч гуруҳга 
буўлиб ўрганишимиз мумкин.

Download 2,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   159




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish