Таълимотлари ва тилшунос алломалар хакида маълумот берилади



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/125
Sana22.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#573317
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

Лев Владимирович Щерба
Атокли рус тилшунос олими Л.В.Щерба (1880-1944) шуро 
даври тилшунослигининг энг буюк намояндаларидан бири
Иван Бодуэн де Куртенэ таълимотининг давомчиси, кенг 
камровли улкан тадкикотчидир.
Л.В.Щерба Петербург университетининг тарих- филология 
факультетини тамомлайди ва шу университетнинг киёсий 
грамматика ва санскрит кафедрасида колдирилади.
У 1906 йилдан - 1909 йилгача чет элларда: Германияда, 
Шимолий Италияда, Францияда, Прагада булади, чех тилини
www.ziyouz.com kutubxonasi


урганади, илмий-тадкикот ишларини олиб боради (Италияда), 
экспериментал фонетика лабораториясининг ишлари билан 
якиндан танишади (Францияда).
Олим 1912 йилда «Сифат ва микдор жихатдан рус тилининг 
унлилари» мавзусида магистрлик диссертациясини, 1915 йилда 
эса «Шаркий лужик шеваси» мавзусида докторлик диссер­
тациясини химоя килади. 1916 йилда Петербург универси- 
тетининг профессори булади. 1924 йилда Россия фанлар акаде- 
миясининг мухбир аъзоси, 1943 йилда эса хдкикий аъзолигига 
сайланади.
Академик Л.В.Щербанинг илмий кизикишлари кенг булиб, у 
тилшуносликнинг катор масалалари буйича фаол иш олиб 
боради. Булар куйидагилар: 1. Тилшуносликнинг умумий маса­
лалари. 2. Фонетика ва орфоэпия. 3. Грамматика. 4. Ёзув, орфо­
графия, транслитерация ва транскрипция. 5. Чет тилларни 
укитиш методикаси. 
6. Лексикография. 7. Француз тили. 8. 
Пушкин поэзиясининг тили.
Л.В.Щ ербанинг тилшунослик сохасидаги асосий ишлари 
куйидагилар: 1. «Сифат ва микдор жихатдан рус тили унлила­
ри» (1912). 2. «Рус тилидаги суз туркумлари хакида» (1928). 3. 
«Тил ходисаларининг уч аспекта ва тилшуносликдаги тажриба- 
лар хакида» (1931). 4.«Француз тили фонетикаси» (1937). 5. 
«Х,озирги рус адабий тили» (1939). 6. «Лексикография умумий 
назариясининг тажрибаси» (1940). 7. «Адабий тил ва унинг 
тараккиёт йули» (1942). 8. «Тилшуносликнинг навбатдаги ма­
салалари» (1945). 9. «Урта мактабда чет тилларни укитиш. Ме- 
тодиканинг умумий масалалари» (1947). 10. «Тил системаси ва 
нутк фаолияти» (1974) ва бошкалар.
Л.В.Щерба экспериментал фонетика сохасида энг таникли 
тадкикотчи булиб, узининг фонема хакидаги назариясини ярат- 
ди. Унинг фонема хакидаги назариясига кура фонема суз ва 
унинг формаларини дифференциация килиш кобилиятига эга 
булган товуш типи (шакли, куриниши, хили)дир. Ушбу товуш 
хили, шакли, яъни фонема умумийлик булиб, нуткда хусусийлик 
сифатида намоён булади. Шунингдек, у фонологиянинг фонети­
ка билан зич алокасини алохида таъкидлади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Муаллиф тадкщотларида фонетика ва морфологияда, син­
таксис ва стилистикада тажрибанинг мухимлигини, катта 
ахамиятга эгалигини кайд этди.
Л.В.Щерба грамматика ва лексиканинг узаро муносабати 
х,акида фикр юритар экан, грамматика суз, суз формаси, сузлар 
гурухи ва бошка тил бирликларини хосил килиш коидаларидир,
- дейди. Грамматика, Л.В.Щербанинг фикрича, «воситалар ре- 
пертуари булиб, улар ёрдами билан муайян коидаларга кура 
тафаккурнинг мустакил предметлари уртасидаги муносабатлар 
ифодаланади ва янги сузлар хосил булади». У грамматикага 
фонетика, суз ясалиши, форма ясалиши, синтаксис хамда суз 
туркумлари хакидаги таълимотни киритади.
Л.В.Щерба лексикани эса факат тилнинг курилиш материа­
ли, «ашёси» сифатида олиб карамайди. Шунингдек, у, мутлако 
хакли равишда, бизнинг нуткимиз, нутк фаолияти грамматика 
ва лексика коидаларига кура сузлардан хосил булишини тугри 
таъкидлайди.
Грамматика у ёки бу сузнинг, суз формасининг, суз бирик­
масининг кандай хосил булганини тушунтириб колмасдан, бал­
ки шу билан бирга янги суз ва суз формаларини кандай хосил 
килишни хам ургатиши керак, - дейди.
Олим асосий синтактик бирлик сифатида синтагма хакидаги 
назарияни хам яратди. Синтагмани нутк жараёнида маъновий 
бир бутунликни ифодаловчи фонетик бирлик сифатида кайд 
этиб, унинг суздан, суз бирикмасидан ва хатто суз бирикмала- 
рининг гурухидан ташкил топишини таъкидлайди.
Л.В.Щерба тилга система сифатида ёндашади. У тил, тил 
ходисаларининг уч аспектга (жихатга) эгалигини айтиб, бунга: 
нутк фаолияти, тил материали ватил системасини киритади:
1. Нутк фаолияти (сузлаш ва тушуниш жараёни). Нутк фаолияти 
психофизик жараёндир. Бунда тил белгиларининг маъно ифода 
этиши фаол булиб, бу ижтимоий - жамият махсули хисобланади.
2. Тил материали. Бу бирор ижтимоий гурух ёки жамият 
аъзолари томонидан муайян давр билан боглик барча айтилади- 
ган, ёзиладиган ва тушуниладиган лисоний ходисаларнинг, 
бирликларнинг, масалан, матнларнинг йигиндисидир.
www.ziyouz.com kutubxonasi


3. 
Тил системаси. Тил системаси тил материали билан бево­
сита богланиб, тил материалидан - лугатлар ва грамматикадан 
келтириб чикарилади. Демак, тил материали кенг маънода бу 
лугатлар ва грамматикалардир.
Тил системаси, Л.В.Щерба кайд этганидек, тил материалида 
объектив 
мавжуд 
булган, 
объектив 
«жойлашган», 
тил 
материали асосида, таъсирида юзага келувчи ва «индивидуал 
нутк;ий системаларда» намоён булувчи хдцисадир.
Тилшуносликнинг тил системасини урганишдаги асосий вази- 
фаси нутк фактларини, ходисаларини умумлаштириш ва улардан 
тил системасини келтириб чикариш, яъни объектив вокеликка 
мос, мувофик булган лугат ва грамматикаларни яратишдир. Бу 
лугат ва грамматикаларнинг узаро муносабати, алокаси, таъсири 
доимо тилшуносларнинг диккат марказида туриши лозим.

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish