Таълимотлари ва тилшунос алломалар хакида маълумот берилади


 Трансформацион тахлил методи



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet101/125
Sana22.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#573317
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

4. Трансформацион тахлил методи
Структурал тилшунослик методлари «оиласига» - гурухига 
тегишли булган трансформацион тахлил методи, айникса, 
синтактик конструкциялар - нутк бирликлари тадкикида фаол 
кулланиши билан мухим ахамиятга эгадир.
Трансформацион 
тахлил 
методига 
кура 
синтактик 
конструкциялар 
(курилмалар) 
муайян 
коидалар 
асосида 
узгаради, яъни бошкача шаклга, куринишга эга булади, 
трансформациялашади. 
Бундай 
трансформациялар 
оркали 
муайян синтактик конструкциянинг - курилманинг бир нечта 
шакллари аникланади, узаро фаркланади, уларнинг мохиятига, 
таркибига чукуррок кирилади. Натижада трансформация га 
(узгаришга) учраган хар бир синтактик конструкциянинг узига 
хос семантик жихатлари хам намоён булади. Масалан, 
талаба
китоб олди
гапининг нуткий турлича куринишлари, вариантла- 
ри-трансформацияси куйидагилар:
1. Талаба олган китоб.
2. Талаба тоцонидан олинган китоб
.
3. Китоб олган талаба
.
4. Талабанинг китоби.
Демак, трансформацион тахлил методи муайян асос (ядро) 
гаплардан 
(масалан, 
талаба 
китоб 
олди) 
тузилган- 
трансформациялашган 
гапларни, яъни 
муайян синтактик 
модель (масалан, от+-феъл) асосида яратилган катор гапларни 
урганиш, 
трансформацияланиш 
механизмини, 
трансфор- 
мацияларнинг хосил булиш коидаларини очишдир.
Айтиш мумкинки, трансформацион тахлил методининг 
асосий максади нуткимизда воке буладиган турлича гапларнинг 
асосида 
ядро 
вазифасини 
бажарувчи 
асос 
гаплар 
мавжудлигини, ушбу гаплар эса мана шу ядро гаплардан келиб 
чикканлигини, ташкил топганлигини, уларнинг узаро семантик- 
грамматик муносабатларини аниклаш вазифасини бажаришдир.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Демак, трансформацион тахлилда факат трансформациялашган 
(узгаришга учраган) гаплар эмас, балки ушбу гапларга асос 
булган ядро гаплар аникланади, у уз асосида келиб чиккан 
«янги» гаплар билан киёсланади, умумий ва хусусий жихатлари 
белгиланади.
Хуллас, трансформацион тахлил методи тил системаси син­
тактик сатхининг, унинг катор ички микросистемаларини 
тадкик килади. Ушбу микросистемалардан бири асосий, ядро 
гаплар булиб, бошкалари эса мазкур гаплардан хосил булган 
трансформалар х,исобланади. Мана шу трансформаларнинг яд­
ро гаплардан х,осил булишини урганиш жараёни трансформа­
цион тахлил дейилади. Трансформацион тахлил методининг 
асосий вазифаси муайян тилда (рус, узбек, немис, инглиз ва б.) 
мавжуд булган ядро гапларни аниклаш, унинг синтактик сис- 
темадаги мохияти, табиати, муайян максадга кура турлича 
шаклларда намоён булиш имкониятларини очищцир1.
Маълум 
булдики, 
трансформацион 
тахлил 
методида 
марказий, ядровий бирлик. синтактик курилма аникланиб (ёки 
танланиб), ушбу курилмадан бошка маъно (мазмун) ва вазифага 
эга курилмаларнинг х^осил булиш чизмалари (схемалари), 
масалан, кучирма гапли курилмалардан узлаштирма гапли 
курилма хосил килиш чизмаси аник белгиданади, кодлаштириб, 
моделлаштирилади. Бу тахлил методи машина таржимасида
матнларни автоматик тахлил жараёнларида кенг кулланилади, 
куп холда инженер (компьютер) лингвистикаси ва математик 
лингвистика билан коришиб кетади.2
Шундай килиб, дистрибугив тахлил методи муайян лисоний 
бирликлар: фонема, морфема, сузларни, уларнинг кулланишини, 
жойлашишини, урнини урганса, бевосита ташкил этувчиларга 
ажратиб тахлил килиш методи эса, асосан, муайян нутк 
бирлигининг - ran конструкциясининг ички, жуфт холдаги 
бирликларининг синтактик муносабатларини аниклайди. Уз 
навбатида трансформацион тахлил методи эса дистрибутив ва 
бевосита 
ташкил 
этувчиларга 
ажратиб 
тахлил 
килиш
1 Кар: Н. А. Баскаков,А.С. Содиков, А. А. Абдуазизов. Уша асар, 129-130 бетлар.
2 Кар: H.Ne’matov. Уша асар, 134-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


методларидан фаркли холда нафакат фонема, морфема, суз, ran 
каби лисоний бирликларни, уларнинг жойлашишини, балки 
синтактик конструкцияларнинг (структураларнинг, курилма- 
ларнинг) бошка синтактик бирликлар (структуралар, курил- 
малар) билан формал - семантик алокасини, муносабатини, 
ухшашлик ва фаркли жихатларини тадкик килади1. Шунга кура 
трансформацион тахлил 
методининг кулланиши доираси, 
кулланиш имкониятлари кенг, чукур булиб, у дескриптив ва 
бевосита ташкил этувчиларга ажратиб тахлил килиш структурал 
тилшуносликнинг - структурал методларнинг мантикий ва 
зарурий давоми сифатида жахон тилшунослиги амалиётида кенг 
кулланилади, мустахкам урин эгаллайди.

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish