Таълимотлари ва тилшунос алломалар хакида маълумот берилади


Мустахкаадлаш учун саволлар


bet107/125
Sana14.06.2022
Hajmi
#671361
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov) (1)

Мустахкаадлаш учун саволлар:
1. Автоматик тахлил методи кандай метод?
2. Компьютер ёрдамида кандай лингвистик масалаларни хал 
килиш мумкин?
Асосий тушунчалар:
1. 
Автоматик 
тахлил 
методи 
-
муайян 
тилдаги 
бирликларнинг 
(масалан, 
суз 
бирикмаси, 
ran, 
матн 
кабиларнинг) бошка бир тилнинг шундай бирликларига 
мазмуний-фикрий 
мослиги, 
мувофиклиги 
асосида 
ушбу
www.ziyouz.com kutubxonasi


тилларнинг биридан иккинчисига (бир тилдан бошкасига) шу 
(иккинчи) тил бирликлари оркали 
компьютер ёрдамида 
таржима килиш жараёнини урганади.
2. ЭХМ - электрон хисоблаш машинаси.
Адабиётлар:
1. О.С. Ахманова . Словарь лингвистических терминов.- М., 
1966.
2. Б.И. Косовский . Общее языкознание. -Минск. 1969.
3.В.М.Солнцев. 
Язык 
как 
системно 
-
структурное 
образование.- М., 1971.
4. С. Усмонов. Умумий тилшунослик. -Т., 1972.
5. Общее языкознание. Методы лингвистических исследова­
ний.-М ., 1973.
6. В.И. Кодухов . Общее языкознание.- М., 1974.
7. Д.Э.Розенталь,М.А.Теленкова. 
Словарь - справочник 
лингвистических терминов.- М., 1976.
8. А.Т. Хроленко. Общее языкознание.-М., 1981.
9.Н.А. Баскаков , А.С. Содиков. А.А.Абдуазизов. Умумий 
тилшунослик. -Т., 1979.
.. 10. А. Шерматов, Б.Чориев 
. «Умумий тилшунослик» 
курсидан мустакил 
ишлар.- Т., 1989.
11. Основы лингвистических исследований (тексты лекций 
спецкурса). 
Составленной Х.Рахимов.- Т. 2000.
12. H.Ne’matov.Ilmiy tadqiq metodikasi,metodologiyasi va 
metodlari Buxoro, 2006.
www.ziyouz.com kutubxonasi


ХУЛОСА
Тил 
табиатан, 
мохиятан 
ута 
мураккаб, 
узига 
хос 
зиддиятларга эга ижтимоий ходиса сифатида жамиятга 
фикрларнинг мантикий алокасини, моддий намоён булишини 
таъминловчи кудратли курол сифатида хизмат килиб келмокда. 
Айни вактда у, ушбу жараёнда, турли лисоний окимлар, 
йуналишлар томонидан турли текшириш методлари, усуллари 
оркали урганиб борилмокда, тахлил килинмовда, унинг узига 
хослиги, ички «сир-синоати» - мохияти очиб берилмокда.
Тилни - унинг хдцисаларини, тилнинг мавжудлигини, 
моддийлигини таъминловчи лисоний бирликларни - энг “оддий 
шакл” - фонема (товуш)дан тортиб, энг мураккаб - ran, матн ка- 
биларнинг табиатини ёритиш, уларнинг хар бирининг узига хос 
хусусиятларини аниклаш, топиш, мукаммал билиш, шак-шуб- 
хасиз, муайян методлар, муайян ёндашувлар асосида амалга 
ошади. Шундай экан, айтилганлардан тилни бутун бир мураккаб 
система сифатида урганиш, айни системанинг структурасини 
ёритиш учун кулланиладиган турли-туман методларнинг булиши 
табиий ва зарурийдир. Ушбу фикрнинг узиёк лисоний тадкикот 
методлари муаммосининг мавжудлигини, мураккаб ва долзарб 
эканини к)фсатади. Негаки, системалар системаси булган тил 
хакида объектив, илмий-назарий, фалсафий гоялар, умумлашма- 
лар, мукаммал таълимотлар яратиш факат муайян тадкикот ме­
тодлари оркали, уларни уз урнида тугри куллаш ва улардан мо- 
хирона фойдаланиш оркали амалга ошади. Негаки, тадкикот ме­
тодлари фан учун, илмийлик учун, фан тараккиёти учун хизмат 
килади.
Демак, у ёки бу фаннинг мавжудлиги, унинг фаол харакати, 
хулосалари 
факат тадкикот объекти (манбаи), тадкикот 
максади кабилар билангина белгиланмайди, балки унинг 
тадкикот методлари билан хам белгиланади.
Тадкикот методларисиз бирорта фан хам уз максадига 
(стратегиясига), тадкикот объектининг мохиятини очишга 
эриша олмайди. Чунки у ёки бу фаннинг табиат ва жамият 
ходисаларини аниклаши, уларга хос конуниятларни топиши, 
улар хакида илмий-фалсафий гоялар чикариши, шак-шубхасиз, 
муайян методлар оркали амалга ошади.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish