Таълим вазирлиги тошкент молия институти



Download 2,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet75/239
Sana26.02.2022
Hajmi2,61 Mb.
#471661
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   239
Bog'liq
Солиқларнинг иқтисодий моҳияти ва тамойиллари 2-та вариант

(
чегириш)
 
усули қўлланилади. Ушбу 
усулнинг моҳияти шундаки, солиқ баҳо фарқи, устама ва мукофотлар 
сифатида олинган даромаддан ҳисобланади. Бюджетга солиқ тўлашда 
ҳисобланган солиқ суммаси ушбу даромадни олишга сарфланадиган 


126 
хизматларнинг қўшилган қиймат солиғи суммасига камайтирилади. Демак, 
қўшилган қиймат солиғи суммасини воситачилик корхоналари мукофотлар 
суммасидан ҳисоблайдилар.
Қўшилган қиймат солиғини ҳисобга олиш.
 
Умумдавлат солиқларини 
тўловчи корхоналарда қўшилган қиймат солиғини ҳисоблашнинг амалдаги 
механизми солиқни ишлаб чиқариш жараёнида пайдо бўлган янгидан 
яратилган қийматдан тўланишини кўзда тутади. Қўшилган қиймат икки 
маротаба солиққа тортилмайди.
Республикамизда 1998 йилдан солиқ кодекси жорий этилиши билан 
бирга ҳисобварақ-фактуралар киритилган бўлиб, у киримдаги солиқ 
суммасини ҳисобга олиш учун асосий хужжат ҳисобланади. Аммо, амалиётда 
бу тартиб ўзининг вазифасини тўлақонли бажара олмади, чунки бу даврда 
бюджетга тўланадиган қўшилган қиймат солиғи суммаси – етказиб 
бериладиган маҳсулотга ҳисобланган солиқ суммаси билан бевосита ишлаб 
чиқаришга сарфланган материал ресурсларга ҳисобланган солиқ суммаси 
ўртасидаги фарқи сифатида аниқланар эди. Бу тартибдаги ҳисоблаш 
механизми 1999 йилга қадар амалиётда қўлланилиб келинди ва унинг айрим 
камчиликлари
мавжуд эди. Жумладан:

ишлаб чиқаришга сарфланган пайтда хом-ашё ва материалларга 
ҳисобланган солиқ суммасини бюджет билан ҳисоб-китобда чегирилиши – 
корхоналарнинг оборот маблағларини чекланишига олиб келди; 

қўшилган қиймат солиғини ҳисобварақ фактура асосида ҳисобланиш 
механизми ишламади, чунки амалда ҳисобварақ фактурада кўрсатилган 
солиқ суммаси бюджетга ҳисобга олиб боришда асос бўлмади;

бундай ҳисоблаш тартиби ҳалқаро солиқ амалиётидаги қўшилган 
қиймат солиғини ҳисоблаш тамойилларига зид келарди.
Ушбу ҳолатлар таҳлил қилиниб 1999 йилдан бошлаб қўшилган қиймат 
солиғини ҳисоблаш механизми ўзгартирилди ва ҳалқаро амалиётга қўшилган 
қиймат солиғини ҳисоблаш тамойилларига мослаштирилди. Қуйида 
қўшилган қиймат солиғини ҳисоблашнинг таққослама усули келтирилган 
(3.4.1-жадвал). 
1999 йилдан қўшилган қиймат солиғини ҳисоблашнинг янги тартибини 
жорий этилиши уни ҳисоблашнинг соддалаштирилган механизмини 
қўлланилишига олиб келди, яъни ҳисобварақ фактура усулининг ишлаб 
кетишини таъминлади ва бунда материал ресурсларининг ишлаб чиқаришга 
сарфланишидан қатъий назар, ҳисобот даврида сотиб олинган материал 
ресурсларга тўланган солиқ суммаси ҳисобварақ фактура асосида бюджет 
билан ҳисоб-китобга олиб бориладиган бўлди. 


127 

Download 2,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   239




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish