Таълим вазирлиги самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти


“Кредиторлик ва депонентлик қарзларни ҳисобдан



Download 3,87 Mb.
Pdf ko'rish
bet186/296
Sana24.02.2022
Hajmi3,87 Mb.
#230481
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   296
Bog'liq
buxgalteriya hisobi (1)

9360 “Кредиторлик ва депонентлик қарзларни ҳисобдан 
чиқарилишидан олинган даромадлар” – ушбу пассив ва вақтинчалик 
счѐтнинг кредитида муддатида (3 йилдан ошиқ муддатда) ўндириб 
олинмаган қарзларни корхона фойдасига ўтқазишдан олинган 
даромадлар мос равишда кредиторлик қарзларни акс эттирувчи счѐтлар

6010,6110,6710,6720, 
6910-6990 
ва 
бошқалар) 
билан 
корреспонденцияланган ҳолда акс эттирилади. Йил якунида 9360- 
счѐтнинг кредитида тўпланган сумма унинг дебетига ва 9900 ― Охирги 
молиявий натижа‖ счетининг кредитига ѐзилади ва шу асосда у 
ѐпилади. 

9370 “Хизмат қилувчи хўжаликлардан олинган даромадлар” – 
ушбу пассив ва вақтинчалик счѐтнинг кредитида асосий фаолиятга 
хизмат кўрсатувчи хўжаликлардан ( соғлиқни сақлаш бўлинмаси, 
сарторошхона, кутубхона, болалар боғчаси ва бошқа муассасалари, 
санаторийлар, ошхона, меҳмонхона, спорт комплекслари ва бошқалар) 
олинган даромадлар акс эттирилади. Бунда олинган ѐки ҳисобланган 
даромадларни акс эттирувчи счѐтлар, масалан, 5010 ―Касса‖, 5110 
―Ҳисоб-китоб счѐти‖, 4890 ―Бошқа дебиторларнинг қарзлари‖ ва бошқа 
счѐтлар дебетланади. Йил якунида 9370- счѐтнинг кредитида тўпланган 
сумма унинг дебетига ва 9900 ― Охирги молиявий натижа‖ счетининг 
кредитига ѐзилади ва шу асосда у ѐпилади 



9380 “ Қайтарилмайдиган молиявий ѐрдам” - ушбу пассив ва 
вақтинчалик счѐтнинг кредитида турли юридик ва жисмоний 
шахслардан қайтариб бермаслик шарти билан олинган молиявий ѐрдам 
суммалари акс эттирилади. Бунда олинган ѐрдамнинг турини акс 
эттирувчи счѐтлар, масалан, 5010 ―Касса‖, 5110 ―Ҳисоб-китоб счѐти‖, 
0100 ―Асосий воситалар счѐти‖, 1000 ―Материаллар счѐти‖ ва бошқа 
счѐтлар дебетланади. Йил якунида 9380- счѐтнинг кредитида тўпланган 
сумма унинг дебетига ва 9900 ― Охирги молиявий натижа‖ счетининг 
кредитига ѐзилади ва шу асосда у ѐпилади 


Download 3,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   182   183   184   185   186   187   188   189   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish