Таълим вазирлиги самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти


Асосий фаолиятдан олинган қўшимча даромадларнинг ҳисоби



Download 3,87 Mb.
Pdf ko'rish
bet184/296
Sana24.02.2022
Hajmi3,87 Mb.
#230481
1   ...   180   181   182   183   184   185   186   187   ...   296
Bog'liq
buxgalteriya hisobi (1)

Асосий фаолиятдан олинган қўшимча даромадларнинг ҳисоби. 
21-сон БҲМСга мувофиқ асосий фаолиятдан олинган қўшимча 
даромадлар қуйидаги счѐтларда ҳисобга олинади: 

9310 “Асосий воситаларнинг чиқимидан олинган фойда” –бу 
пассив ва вақтинчалик счѐтда корхоналар ўзларининг асосий 
воситаларини сотишдан ва бошқа чиқимларидан олган фойдасини 


ҳисобга олишда фойдаланадилар. Счѐтнинг кредитида олинган фойда 
йил мабойнида тўпланиб боради. Ушбу фойда асосий воситаларнинг 
сотиш (бериш ) қийматидан уларнинг қолдиқ қийматини ва сотишдан 
олинган ҚҚС суммасини айиргандан қолган суммадан иборат бўлади. 
Масалан, бошланғич қиймати 500000 сўмлик, жамланган эскириш 
қиймати 300000 сўмлик компьютер 440000 сўмга сотилди дейлик. 
Сотишдан олинган ҚҚС суммаси ушбу ҳолда 40000 сумни ((440000 – 
200000) *20/120), сотишдан олинган фойда суммаси эса – 200000 сумни 
( 440000-200000-40000) ташкил қилади. Ушбу фойда суммаси дебет 
9210 ―Асосий воситаларнинг чиқими‖ счетда ва кредит 9310 ― Асосий 
воситаларнинг чиқимидан олинган фойда‖счѐтида акс эттирилади. 
Йил якунида ушбу 9310- счѐтнинг кредитида тўпланган сумма унинг 
дебетига ва 9900 ― Охирги молиявий натижа‖ счетининг кредитига 
ѐзилади ва шу асосда у ѐпилади. 

9320 “Бошқа активларни чиқимидан олинган фойда” - бу 
пассив ва вақтинчалик счѐтда корхоналар ўзларининг турли бошқа 
активларини, масалан материалларини, хўжалик инвентарларини, 
номоддий активлари ва бошқа активларини сотишдан ва бошқа 
чиқимларидан олган фойдасини ҳисобга олишда фойдаланадилар. 
Счѐтнинг кредитида олинган фойда йил мабойнида тўпланиб боради. 
Ушбу фойда бошқа активларнинг сотиш (бериш ) қийматидан уларнинг 
таннархини (қолдиқ қийматини) ва сотишдан олинган ҚҚС суммасини 
айиргандан қолган суммадан иборат бўлади. Масалан, таннархи 50000 
сўмлик материал 72000 сўмга сотилди дейлик. Сотишдан олинган ҚҚС 
суммаси ушбу ҳолда 12000 сумни (72000 *20/120), сотишдан олинган 
фойда суммаси эса – 10000 сумни ( 72000-50000-12000) ташкил қилади. 
Номоддий активларни сотишдан (беришдан) олинган фойда худди 
асосий воситаларни сотишдагидек топилади. Бошқа активларни 
чиқимидан олинган фойда суммаси дебет 9220 ―Бошқа активларнинг 
чиқими‖ счетда ва кредит 9320 ―Бошқа активларни чиқимидан олинган 
фойда‖счѐтида акс эттирилади. Йил якунида 9320- счѐтнинг кредитида 
тўпланган сумма унинг дебетига ва 9900 ― Охирги молиявий натижа‖ 
счетининг кредитига ѐзилади ва шу асосда у ѐпилади. 


Download 3,87 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   180   181   182   183   184   185   186   187   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish