Ta’lim vazirligi o. Y u. R a s h I d o V, I. I. A L i m o V

6.3.  Qimmatli  q o g ‘ozIar  bozorining  mohiyati  va 
uning  tarkibiy  tuzilmasi
H a r   qanday  iqtisodiyotda  boMganidek,  b a ’zi  tarm oqlarda  m a ’lum 
davr  m obaynida  pul  mablag'larini  yetishmasligi,  boshqa  tarm oqlarda 
esa  pul  mablag‘lari  vaqtincha  b o ‘sh  turib  qolishi  m um kin.  Shu  bilan 
birga,  pul  mablag‘lari  yetishmasligidan  qiynalayotgan  soha  muayyan 
davrdan  so‘ng  ortiqcha  pul  m ablag‘lariga  ega  b o ‘lib  qolishi  m um kin 
va  aksincha.  Shu  bois  ortiqcha  pul  mablag‘lari  egalarini  shu  pulga 
muhtoj  b o ‘lib turganlarga uchrashtirib q o ‘yishga imkoniyat yaratadigan 
mexanizm   bo'lishi  kerak.  V aq tincha  ortiqcha  pul  m ablag‘lari  egalari 
(yuridik va jismoniy shaxslar) va shu pul  mablag‘larining  iste’molchilari 
o ‘ziga xos xususiyatga ega bo ‘lgan  maxsus bozor, y a ’ni  moliya bozorida 
uchrashadi.  Bu  bozor juda  m urakkab  tuzilishga  va  yuqori-  past  p o- 
g ‘onalarga  ega  bo ‘lgan  maxsus  bozor  b o ‘lib,  u nda  ju d a   katta  miq- 
dordagi  pul  mablag‘lari  bir vaqtning o 'zid a turli  y o ‘nalishlarda  aylanib 
turadi  va bu jarayon  harakatlari  iqtisodiyotning  m ikrodarajadan tortib, 
makrodarajagacha  b o‘lgan  holatiga  t a ’sir  ko‘rsatadi.
Iqtisodiyotni  bozor munosabatlariga o'tishi  natijasida  moliya bozori 
sifatan  yangi  m a ’noga  ega  boMadi.  V aqtincha  b o ‘sh  pul  mablag'larini 
jalb  etishda  hamda  ulardan  foydalanishda  moliya bozorining ahamiyati 
beqiyos  katta  boMadi.  M oliya  b o z o rin in g   asosiy  tarkibiy  qismiga 
quyidagi  bozorlar  kirishi  mumkin:
1.  Tijorat  banklarining  kapitallarining  bozori;
2.  Qimmatli  qog‘ozlar  bozori;
3.  Valuta  bozori;
4.  Sug‘urta  va  investitsiya  fondlari  bozori.
Tijorat  banklari  kapitallarining  bozori,  valuta  bozori  va  sug'urta 
ham da  investitsiya  fondlari  bozorlarini  alohida  o ‘rganuvchi  fanlar 
mavjud.  Biz asosiy e ’tiborni  nisbatan  yosh  h a m d a  nozik xususiyatlarga 
ega  bo ‘lgan  qimmatli  qog‘ozlar  bozoriga  qaratamiz.
Moliya bozorini  o ‘rganishda uni  turli to m o n d a n ,  y a ’ni  institusional 
jihatdan  yoki  bozor  qatnashchilari  to m o n id a n ,  e m itentlar  va  inves-

---

torlar,  investitsiya  institutlari,  moliya  dastaklarining  turlari  nuqtayi 
nazaridan  boshlash  fikrimizcha,  maqsadga  muvofíq  bo'ladi.
Moliya  bozorining  asosiy  tarkibiy  qismi  hisoblangan  qimmatli 
qog‘ozlar  bozorining  o'ziga  xos  xususiyatlari  mavjud.  Bu  bozorda 
tovar  boshqa  bozorlardagiga  nisbatan  o ‘ziga  xosdir.  Bu  tovar  turli 
shakldagi  qimmatli  qog‘ozlardir.
Qim m atli  qog‘ozlar  —  bozori  bu  yuridik  va  jism on iy  shaxslar 
o'rtasida  muomalaga  qimmatli  qog'ozlar  chiqarish,  uning  aylanishi 
ham d a  ularni  t o ‘lab  berilishi  bilan  bogMiq  iqtisodiy  munosabatlar 
yig'indisidir.
Qimmatli qog‘ozlar bozorining eng muhim tomonlaridan biri shuki, 
u  yuqori  darom ad  keltiradigan  iqtisodiyotning  faolligi  bilan  shakllanib 
boradi va qimmatli  qog‘ozlar bozori sarmoyalarining safarbar etilishini 
rag'batlantirib,  vaqtincha b o ‘sh  turgan pul  mablagMarini iqtisodiyotning 
turli  tarmoqlari  o ‘rtasida  qayta  taqsimlanishini,  taqsimlaganda  ham 
rivojlanib  borayotgan  istiqbolli  tarm oqlar  foydasiga  qayta  taqsim­
lanishini  t a ’minlaydi.  Rivojlangan  qimmatli  qog'ozlar  bozori  ishlab 
chiqarish  taraqqiyotini  rag'batlantiradigan  kuchli  m anba b o ‘lib  hisob- 
lanadi.
Q im m a tli  qog‘ozlar  bozori  h a r  bir  m am lakat  iqtisodiyotining 
tarkibiy  qismidir.  Qimmatli  qog'ozlar  bozori  asosini  tovarlar  bozori, 
pul  va  pul  kapitali  tashkil  qiladi.  Bular  birinchisining  asosi  bo'lsa, 
qimmatli  qog'ozlar  bozori  ularning  hosilasi  hisoblanadi.
X alqaro  amaliyotda  qim m atli  qog'ozlar  bozorini  quyidagicha 
tavsiflanadi:
1.  Xalqaro  va  mintaqaviy  qimmatli  qog'ozlar  bozori;
2.  Milliy  va  hududiy  qim m atli  qog‘ozlar  bozori;
3.  Qimmatli  qog‘ozlarning  aniq  shakldagi  bozori;
4.  Davlat  va  korporativ  (nodavlat)  qimmatli  qog‘ozlar  bozori;
5.  Qim matli  qog‘ozlarning  birlamchi  va  hosilaviy  bozori.
Q im m a tli  q o g ‘ozlar  b o z o rin in g   bunday  tavsiflanishi  qimmatli
qog‘ozlarning  amaliy  aham iyatidan  kelib  chiqadi.  Xalqaro  qimmatli 
qog‘ozlar  bozoriga  dunyoning  k o ‘p  mamlakatlari  rasman  tan  oigan 
fond  birjalari  (Nyu-York,  L o n d o n ,  Frankfurt,  Syurix,  Tokio)  kiradi. 
Mintaqaviy qimmatli  qog‘ozlar bozoriga  dunyoning  m a ’lum  mintaqa- 
lari  (Lotin  Amerikasi,  Sharqiy  Osiyo,  Markaziy  Osiyo)  uchun  shakl- 
langan  bozorlar  kiradi.  Milliy  bozor  esa  aniq  bir  mamlakatda  shakl- 
langan  va  faoliyat  ko'rsatayotgan  bozor  hisoblanadi.  Hududiy  bozor 
esa  a niq  bir  m am la k a tn in g   milliy  qimmatli  q og ‘ozlar  bozorining

---

m a ’lum  hududlarda  faoliyat  ko'rsatayotgan  bozorini  tashkil  etadi  va 
hokazo.
Qimmatli  qog'ozlar  bozorida  investorlar  va  em itentlar  o ‘rtasidagi 
vaqtincha  bo‘sh  pul  mablag‘lari  harakati,  uning  miqdori  j u d a   k o ‘p 
omillarga  bog‘liq.  U lardan  asosiylari  quyidagilar:
1.  Qimmatli  qog'ozlar  bozorining  daromadlilik  darajasi;
2.  Qimmatli  qog'ozlar  bozorining  soliqqa  tortilish  darajasi;
3.  Qimmatli  qog'ozlar  bozorida  kapital  va  u  keltiradigan  foydani 
yo'qotilish  xatari  darajasi;
4.  Qimmatli  qog'ozlar  bozorida  sarm oyadorlar  haq -h u q u q la rin i 
him oya  qilish  darajasi;
5.  Q im m atli  q o g 'o z la r  bozori  to 'liq ,  aniq  va  osh k o ra   m a ’lu- 
motlarning  mavjudlik  darajasi  va  boshqalar.
Bu  ta ’kidlab  o'tilgan  om illar  qimmatli  qog'ozlar  bozori  rivojla- 
nishiga  yoki  aksincha,  uning  inqirozga  uchrashiga  sabab  bo'ladi.
H a r  qanday  bozor  singari  qim m atli  q o g 'o z la r  b ozorining  ham  
bajaradigan  vazifalari  mavjud.  Bu  vazifalarni  asosan  ikki  g u ru h g a  
ajratish  mumkin.
Birinchi  g u ruhn i  u m u m b o z o r ,  y a ’ni  h a r   bir  b o z org a  tegishli 
vazifalar  tashkil  etsa,  ikkinchi  guruhni  faqat  qimm atli  qog'o zlarg a 
taalluqli  bo'lgan  vazifalar  tashkil  etadi.
U m u m b o z o r yoki  a n ’anaviy  b ozor vazifalariga quyidagilar  kiradi:
—  tijorat  vazifasi,  y a ’ni  b o z o rd a   faoliyat  k o 'rsa tish d a n   asosiy 
maqsad  m a ’lum  m iqdorda  foyda  topish  hisoblanadi;
—  ina’lumotlar yetkazish  vazifasi,  ya’ni  bozor o 'z   ishtirokchilariga 
tovarlar  harakati,  ularning  hajmi  va  ular  b o 'y ich a   shakllanayotgan 
narx-  navo  to'g'risida  m a ’lu m o t  yetkazib  turadi;
—  tashkil  etish  vazifasi,  y a ’ni  bozor  o 'z   ishtirokchilariga  savdo- 
sotiqni  olib  borish  uchun  maxsus joylarni  tashkil  etadi;
—  tartibga  solib  turish  vazifasi,  y a ’ni  h a r  bir  b o z o r  o 'z   ish tiro k - 
chilari  u c h u n   savdoni  tashkil  etish  ta r tib -q o id a la ri,  m u d d a ti,  n izo - 
larni  hal  etish  sh a rtla ri,  n a z o r a t   qilish  va  b o s h q a ru v n i  a m a lg a  
oshiradi.
Qimmatli  qog'ozlar  bozo rinin g   a n ’anaviy  vazifalaridan  tashqari 
faqatgina  o'ziga  xos  bo'lgan  vazifalari  ham   mavjud.  U la r  quyidagi- 
lardan  iborat:
—  mamlakat  aholisi,  k o rx on alar  va  davlatning  v a q tincha  bo'sh 
pul  mablag'larining jam lanishi  t a ’m inlanadi.  Buning  natijasida  kapital 
iste’molchilari  kerakli  m iqdordagi  pul  mablag'larini  oladi  va sarm oya-