Ta’lim vazirligi o. Y u. R a s h I d o V, I. I. A L i m o V


Туога!  Ьапк1ап  iqtisodiy  аЬуо1п1  пагога!  qila  ЬопЬ,  mijozlarga



Download 10,01 Mb.
Pdf ko'rish
bet122/223
Sana01.09.2021
Hajmi10,01 Mb.
#162046
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   223
Bog'liq
Pul, kredit va banklar

Туога!  Ьапк1ап  iqtisodiy  аЬуо1п1  пагога!  qila  ЬопЬ,  mijozlarga 
Ьаг  XII  ахЬогоШг,  та51аЬа11аг  Ьег1зЬ1  т и т к т .   1г^а  каиа  о
‘2 
sarmoyasiga  ega  boЧgan  1уога1  Ьапк1ап  у т к   туевгог  sifatida 
chiqishlari,  уа’т   и т и т а п   xalq  x o ‘jaUgi  rivojiga  ЬеуозИа  г а ^ г  
ко'геаПБЫап  еЫ:1то1 Ш1%ап  1агИЫу  qayta  ко‘пзЬ  18Ыа^а  а га ^ -и - 
БЫап  уа  Иаио  iqtisodiyot  sho’balaгining  15^Ьо11апт  Ье^ПавЫап 
титМ п.

Роуз Питер
  .  «Банковский м е н ед ж м ен т » ,  М .  Д е л о  Л Т Д .  1995


M u lk n i  b o shq a rish   va  s a rm o y a   hosil  qilishning  a n c h a   h a tto  
miqyoslardagi  aksiyadorlik-huquqiy  shakli  m aqom ini  tijorat  banklari 
olar ekan,  moliya bozorlariga jiddiy ta ’sir ko'rsatishi  ko‘plab xoldinglar 
s h o ’ba  firmalar  va  korxonalar  tashkil  etish,  shuningdek  qatnashuv- 
chining  turli  shakllarini  rivojlantirish  asosida  o ‘z  faoliyatini  ancha 
diversifikatsiyalashi  m u m k in   bo'ladi.
Shunday  qilib,  bank,  bu  hukum at,  korxona,  aholiga  va  boshqa 
banklarga pullik va qimmatli qog‘ozlar bilan turli operatsiyalami amalga 
o sh iru v c h i  h a m d a   m oliy av iy   xizm atlarni  k o 'rsatuvch i  moliyaviy 
tashkilotdir.
Banklar m a ’lum  tamoyillar asosida faoliyat  ko‘rsatadi.  Banklarning 
birinchi  va  asosiy  tamoyili  bu  ularni  haqiqiy  (real)  mavjud  bo'lgan 
m ablag‘lar  hajmida  faoliyat  k o ‘rsatishidir.  Bu  tamoyil  banklarni  o ‘z 
m ablag‘larini  nafaqat  m iqdori  beriladigan  miqdori  bo ‘yicha  kredit 
hajmiga  t o ‘g ‘ri  kelishini,  balki  bank  aktivlarini  xususiyatlari  bilan jalb 
qilinadigan  mablag'lar  xususiyatlari ni  t o ‘g‘ri  kelishini  ta ’minlashlari 
zarurdir.  Eng  a w a lo   bu  ularning  muddatlari  b o ‘yicha  mos  kelishidir. 
Biroq  tijorat  bankida  ko‘p  foyda  olish  cheklangan.  Birinchidan  katta 
marja  ketidan  quvish  m ijozlardan  m ahrum  b o ‘lib  qolishiga  olib  kelishi 
m um kin,  chunki ular haddan  tashqari  katta q o ‘yilgan stavkali  kreditdan 
voz  kechishlari  m u m k in ,  ikkinchidan  banklararo  raqobat  sharoitida 
boshqa  tijorat  banklari  orasidan  bir  qadar  samaraliroq  ishlar  uchun 
a n c h a   arzón  kreditlar  taklif  etilishi  m umkin.  Daromadlilik  (foyda 
k o ‘rish)  qoidasi  sifatida  shuni  anglatadiki  busiz  bank  mavjud  b o ‘la 
olmaydi.  Bank  tijoratining  bu  qoidasi  asosan  «Arzonroq  sotib  olish, 
q im m atro q  sotish»  formulasi  orqali  amalga  oshadi.  Biroq  bu  qoidaga 
m adaniy  y on dash m o q  lozim.
U  qonunchilikka  tayanish,  unga  aslo  z¡d  kelmasligi,  binobarin, 
bu n d a   shunday  sh art-sharoit  yaratilishi  Kerak.ki  har  bir  bank  o :zining 
tijorat  ishlarini  amalga  oshirayotganda  bank  xizmati  bozori  haqida 
bab-baravar  axborot  olish.
Banklarning  tayanadigan  ikkinchi  zaruriy  tamoyili,  bu  ularning 
to 'liq   iqtisodiy  mustaqilligidir.  Banklar  o ‘z  faolivat  natijalari  uch un  
o ‘zlari  to'liq  mustaqil  va  javobgardirlar.  Bu 
o  z  navbatida  banklarni 
o :z  m ablag  larini  jalb  qilgan  pul  m ablag'lanni  mastaqil  boshqarish, 
mijozlar va jam g'a rm a ch ilarn i  erkin tanlash,  daromadlarni boshqarish, 
soliqlarni  to'lash  kabi  huquqlarini  beradi.  i íjorat  nuqtayi  nazaridan 
q a r a g a n d a   b e k o r   y o tg a n   resu rsla r  b o 'lm asligi  kerak.  B o sh q a c h a  
aytganda  ban kn ing   h a m m a   pullari,  barcha  resurslari  im kon  qadar


ishlashlari  lozim .  Biroq  h aq iq iy   ahvol  s h u n d a n   ib o ra t  b o ‘ladiki, 
m ablag'larning  bir  qismi  zaxiraga  qo'yiladi,  u  m u o m a la d a   kamroq 
q a tn a s h a d i  y o k i  u m u m a n   ish tiro k   e tm a y d i,  y a n a   b ir   q ism i  esa 
iqtisodiyotni  kreditlash  uchun  mo'ljallanadi.  0 ‘z - o ‘zidan  ravshanki 
bank  biznesi  nuqtayi  nazaridan  qaraganda,  bu  g ‘ayritabiiy,  shuning 
uchun  h a m   birlamchi  va  ikkilamchi  zaxiralarga  nisbatan  kreditlar 
salmog'i  qanchalik  katta  b o ‘lsa,  foyda  h a m   shunchalik  k o ‘p  kelishini 
bilib  q o ‘ygan  m a ’qul.
U c h in c h i  asosiy  tamoyil,  bu  tijorat  banklarni  o ‘z  mijozlari  bilan 
m u n o sa b a tla ri  oddiy  bozor  m u n o sa b a tla rig a   mos  k o ‘riladi.  Bank 
kreditlarining jarayonida bozor munosabatlariga tayangan h o ld a  ularni 
foydalilik,  risk  va  likvidlilik  nuqtayi  naziridan  kelib  chiqadi.  Bank 
faoliyatining  m u h im   qoidalaridan  yana  biri  shuki,  b a n k   iqtisodiy 
korxona  sifatida  o ‘z  mablag'i,  o ‘z  foydasi  ustidan  tavakkal  ish  tutishi 
mumkin,  a m m o  zinxor mijoz mablag'i yuzasidan emas.  Muvaffaqiyatsiz 
bank  tijoratidan  bankning  o ‘zi  ja b r  tortishi  m u m kin.  Lekin  mijoz 
hech  qach o n jabrlanmasligi kerak,  chunki kredit muassasi  uning u chun 
yaratilgan.
Bank  tijorati  «H am m a  narsa  mijoz  u c h u n   h a m m a   narsa  uning 
foydali  faoliyatini  t a ’minlash  u chun»  qoidasi  asosida  harakat  qilishi 
lozim.  B ankning  amaliy  faoliyatida  eng  m u him i  m ijo z n in g   foyda 
ko'rishi,  u n d a n   keyingina  b a n k n in g   foydasidir.  T ijo ra t  bankning 
mijozlarga  nisbatan  sheriklik  m unosabati  o ‘zaro  m anfaatdorlik  qoida- 
siga  asoslariishi  lozim.  Bank  uchu n   h am   mijoz  uch un  ha m   hamkorlik 
tufayli  qozonilgan  ishonch  ular  o'rtasidagi  sheriklik  m unosabatlarini 
mustahkamlaydigan  jiddiy  omilga  aylanadi.  Yaxshi  sherik  bo'lishni 
istagan  bank  o 'z   mijozlarini  xizm atlar  «majmuasi»bilan  t a ’minlash; 
zarur.
Tijorat banklarining to‘rtinchi tamoyili bu ular faoliyatining  nazorat 
qilish  va  ta r t ib g a   so lish da   f a q a t  b e v o s ita   iq tis o d iy   u s u l l a r d a n  
foydalanishligidir.

Download 10,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   223




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish