Таълим муассасаларида локал тармоқларни ташкил этиш



Download 2,45 Mb.
Sana25.02.2022
Hajmi2,45 Mb.
#301181
Bog'liq
Tursunova D lokal

ТАЪЛИМ МУАССАСАЛАРИДА ЛОКАЛ ТАРМОҚЛАРНИ ТАШКИЛ ЭТИШ

  • Одатда локал тармоқ қувватлироқ бўлган битта компьютер ва унумдорлиги камроқ бўлган бир неча компьютерлардан ташкил топиб, уларга ўрнатилган тармоқ платалари, бу платаларга уланган кабеллар ва дастурий таъминотдан иборат.
  • Локальная Вычислительная Сеть (ЛВС)
  • Local area network (LAN)
  • Локал тармоқни ташкил этиш учун қуйидагилар керак бўлади:
  • Тармоқ кабели
  • Тармоқ картаси (сетевые карты) – хар бир компьютерда ўрнатилган ёки қўшимча ўрнатилган бўлиши мумкин.
  • - Switch(Коммутатор) – бунга барча тармоқ кабеллари уланади
  • Тармоқ кабели (Витая пара).
  • Витая пара – бу хозирги кунда жуда кенг тарқалган кабель. Бу телефон кабелига ўхшаш 8 та мис симлардан иборат бир-бирига ўралган яхши изоляцияланган бўлади.
  • 100 мегабит/с гача бўлган тезликда маълумот алмашишни таъминлаши мумкин (бу тахминан 10-12 Мб/с). Махсус гигабит қурилмаларидан фойдаланилса 1000Мбит/с гача тезликда ишлаши мумкин бўлади.
  • Тармоқ картаси – маълумотларни компьютер тармоғида битта компьютердан бошқасига узатиш вақтида компьютер ва алоқа канали ишини мувофиқлаштирувчи плата шаклида яратилган мослаштиргич.
  • Hub (Концентратор) - тармоқ картаси маълумотлар пакетини юборганда, хаб уни шундай кучайтириб берадики, сигнални барча фойдаланувчилар қабул қилади, лекин маълумотлар пакетини фақат йўналтирилган тармоқ адреси олиши мумкин.
  • Қисқа қилиб айтганда сигнални кучайтириб беради. Бир вақтни ўзида фақат 2 та тармоқ картасини улаши мумкин. Агар бир нечта фойдаланувчи бир вақтни ўзида тармоқдан фойдаланса тезлик тушиб кетганини сезиш мумкин.
  • Switch (Коммутатор) – бу қурилмадан ўзининг процессори, ички шина ва буфер хотираси мавжуд. Тармоқда маълумотлар узатилаётганда свитч уни қаердан-қаерга юборилганлигини мак адерси орқали аниқлаб, фақат 2 та компьютерни улаб беради, шу вақтни ўзида қолган портлар бўш туради.
  • Кабеллар 2 хил типда уланади - А ва B типда
  • Буларнинг бир биридан фарқи симнинг ранглар кетма-кетлигида
  • Компьютер билан свич/хаб уланиши.
  • Бунда кабелнинг иккала тарафи хам бир хил уланади,
  • яъни иккала тарафи А типда ёки В типда бўлиши мумкин
  • Бундай уланишда 2 та хаб/свични улаш учун ишлатилади.
  • Шунингдек 2 та компьютерни бир-бири билан хам тўғридан тўғри улаш мумкин.
  • Компьютерларнинг тармоқда уланиш схемаси
  • Компьютерларнинг тармоқда уланиш схемаси
  • 21
  • Компьютерлар тармоққа уланиб тайёр бўлганидан сўнг, уларни дастурий созлаш ишларини бажарамиз. Бунинг учун,
  • 1. Компьютернинг тармоқ номларини қўямиз
  • 2. Компьютерларга IP адресларини қўямиз
  • 3. Компьютерларнинг тармоқда ишлаётганлигини текширамиз
  • 1. Компьютерингиз тармоқ номларини қўйиш
  • 2. IP адресларини қўйиб чиқамиз
  • 2. IP адресларини қўйиб чиқамиз
  • 17
  • 3. Компьютерларнинг тармоқда ишлаётганлигини текшириш
  • Агар қайсидир компьютер кўринмаса ўша компьютер билан алоқа бор-йўқлигини ping командаси орқали текшириш керак. Бунинг учун қуйидаги амалларни бажариш керак. Пуск ->выполнить -> cmd командаси ёзилади (клавиатурадан [win]+[ r ] тугмаларини босиш билан хам бажариш мумкин.
  • Экранда расмда кўрсатилганидек ойна хосил бўлади.
  • ping командаси қуйидагича ёзилади:
  • Ping 192.168.0.160
  • Ушбу команда берилаётган компьютер бошқа компьютерлар билан алоқаси бор-йўқлиги ҳақида маълумот олиш мумкин. Команда берилганида компьютер 4 қатор жавоб қайтаради. Агар расмда кўрсатилганидек жавоблар берса демак алоқа бор.
  • Агар қуйидаги расмда кўрстилганидек жавоб қайтарса демак алоқа йўқ.
  • Агар алоқа йўқ бўлса бунинг сабабларини топиш керак:
  • 1. Ўша компьютерни кабели уланганлигини текшириш керак
  • 2. Кабели уланган бўлса уни тармоқ картаси иш холатидалигини текшириш керак
  • 3. Кабел уланган бўлиб тармоқ картаси хам ишчи холатда бўлса, компьютернинг IP адресини текшириб кўрилади.

Download 2,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish