Тайёрланиш учун саволлар


pg V купайтмасига  тенг микдордаги суюклик потенциал энергиясига айтилади:  N ф = рgVН.  Марказдан кочма насослар



Download 392,25 Kb.
Pdf ko'rish
bet26/41
Sana16.03.2022
Hajmi392,25 Kb.
#498677
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   41
Bog'liq
Тайёрланиш учун саволлар жавоблари билан бирга (1)

pg V
купайтмасига 
тенг микдордаги суюклик потенциал энергиясига айтилади: 
N
ф
= рgVН. 
Марказдан кочма насослар 
Ишлаш принципи. Марказдан кочма насослар оким кинетик энергиясини босимнинг 
потенциал энергиясига айлантириб беришига асосланиб ишлайди. Бу турдаги насосларда 
суйикликни суриш ва узатиш марказдан кочма куч таъсирида булиб, бу куч насос ишчи 
гилдирагига жойлашган спиралсимон куракчаларни айланишидан хосил булади. 
Куракчалар суюклик окиб утадиган канални хосил килади. 
Поршенли насослар 
Поршенли насослар плунжер ёки поршенни цилиндрда илгарилама-кайтма харакати 
ёрдамида суюкликни сикиб чикариш принципига асосланган. Поршенни унг томонга 
килган харакатидан кейин, цилиндрнинг чап кисмида хавони сийракланиши содир булиб, 
суриш клапани очилади ва суриш кувури оркали суюклик цилиндрга тортиб олинади. 
Поршен чапга сурилганда суриш клапани беркилиб, узатиш клапани очилади ва суйиклик 
хайдаш кувури оркали узатила бошлайди. 
17 


Поршен кривошип-шатунли механизм ёрдамида харакатга келтирилади. Поршен 
цилиндрда зичловчи халкалар ёрдамида сикиб турилади. Поршенли насослар узатмаси 
турига караб, бевосита уланувчи ва узатмали булади. 
Насосларни таккослаш 
Хажмий насослар.
Порщенли ва плунжерли насосларнинг асосий афзаллиги бу 
уларда фойдали иш коэффициентининг катталиги ва кам микдордаги, юкори ковушок 
суюкликларни хар кандай босимда узатиб бериш хоссасига эгалигидир. Лекин, уларда 
суюклик узатилиши нотекислиги, клапанларни тез ишдан чикиши ва уларнинг ката 
улчамга эга булиши, поршенли ва плунжерли насосларнинг кулланишини озгина 
чегаралайди. Плунжерли насосларни ишлатиш осонрок булиб, бузилиши камрор булади. 
Хажмий насослар тузилиши оддий (шестерняли ва винтли) булиб, суюкликни бир 
меъёрда узатиб беради. 

Download 392,25 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish