Тайёрланиш учун саволлар



Download 392,25 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/41
Sana16.03.2022
Hajmi392,25 Kb.
#498677
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   41
Bog'liq
Тайёрланиш учун саволлар жавоблари билан бирга (1)

m
зичлик 
ρ
деб юритилади: 
Ρ = m / 
Бу ерда 
ρ
– 
зичлик, кг/м
3

m
– 
масса, кг; 
V
– 
хажм, м
3
 . 
4.
Абсорбция нима? 
Жавоб: 
Газ ёки бугларни газ ёки бугли аралашмалардаги компонентларининг суюкликда 
ютилиш жараёни 
абсорбция
дейилади. Ютилаётган газ ёки буг 
абсортив
, ютувчи суюклик эса 
абсорбент
деб аталади. Ушбу жараён селектив ва кайтар жараён булиб, газ ва бугларни 
ажратиш учун хизмат килади.
Абсортив ва абсорбентларнинг узаро таъсирига караб абсорбция жараёни 2 га 
булинади. Физик абсорбция, кимёвий абсорция (ёки химосорбция).
Физик абсорбция жараёнида кимёвий реакция руй бермайди, яъни кимёвий бирикма 
хосил булмайди. Агар суюклик билан ютилаётган газ реакцияга киришса бу жараён 
химосорбция 
дейилади. 
Абсорбция жараёни саноат корхоналарида углеводородли газларни ажратиш, 
сульфат, азот, хлорид кислоталар ва аммиакли сувларни олишда, газ аралашмаларидан 
кимматбахо компонентларни ажратиш ва бошка холларда кенг микёсда ишлатилади. 
Мажмуада абсорбция жараёнига мисол тарикасида газни ДЭА ёрдамида тозалаш жараёнини 
келтириш мумкин.
5.
Адсорбция нима? 
Жавоб: 
Газ аралашмалари газ ёки бугларни ёки эритмалардан эриган моддаларни каттик, 
говаксимон жисм ёрдамида ютиш жараёни 
адсорбция
деб номланади. Ютилаётган модда 
адсорбтив
, ютувчи модда эса – 
адсорбент
деб аталади. 
Адсорбция жараёнининг узига хослиги шундаки – у селиктив ва кайтар жараёндир. 
Жараённинг кайтар булишлиги туфайли адсорбент ёрдамида буг – газ аралашмаларидан бир 



ёки бир неча компонентларни ютиш, сунг эса махсус шароитда уларни адсорбентдан ажратиб 
олиш мумкин. 
Кимё, озик-овкат ва бошка саноатларда фаолланган кумир, силикагел, алюмогел, цеолит, 
целлюлоза, ионитлар, минерал тупрок (бентонит, диатомит, каолин) ва бошка материаллар 
адсорбент сифатида ишлатилади. Албатта, адсорбентлар махсулот билан бевосита таъсирда 
булгани учун зарарсиз, мустахкам, захарлимас ва махсулотни ифлос килмаслиги керак. 
Мажмуада куйидаги турдаги 
адсорбентлардан
фойдаланилади: 
Силикагеллар
– 
бу кремний кислота гелини сувсизлантирилган махсулоти хисобланади. 
Активлаштирилган кумир

таркибида углерод бор ёгоч, торф, тошкумир каби махсулотларни 
курук хайдаш йули билан олинади.
Окись алюминия
– 
тупроклар ва табиий тупроксимон адсорбентлар каторига кириб, мураккаб 
кимёвий металл оксидларидан бири.
Цеолит
– 
табиий ва сунъий минерал холатда булиб, алюмосиликатнинг сувли бирикмаси 
хисобланади. 

Download 392,25 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish